Planirao sam da u ovom, prvom tekstu u kolumni kao urednik portala Nadlanu.com pišem o tome kako sam se uopšte kao popularni bloger našao na čelu redakcije najstarijeg srpskog portala, o tome kako i zašto su vlasnici portala Nadlanu.com došli na ideju da me kontaktiraju, da pokušaju da naprave saradnju sa najproblematičnijim novinarom u Srbiji i o tome kako i zašto sam pristao na tu saradnju. Međutim, prošlo je nekoliko dana u ovom uredničkom poslu, brzo se ubacih u mašinu neophodnih izmena ove veb stranice, pa ću tu temu ostaviti za neka lakša vremena, ako ih ovde u Srbiji ikad bude i bilo. A danas ću vam pisati o medijskom ratu koji se ovih dana zahuktao u našoj zemlji.
Pitanje slobode, naročito štampanih medija, reklamiranja, oditinga i tiraža je jedna od najcrnjih rupa domaćeg novinarstva. Klanovi i interesne grupe, od ekonomskih, preko politički do bezbednosnih i kriminalnih se prepliću od prvog slova na naslovnoj strani do poslednjeg čoveka koji noću dežura u sportskoj redakciji svakog štampanog medija. Dugo se govori o tome kako će štampani mediji izumreti, ali ja vam garantujem da neće, jer je tu toliko interesa upleteno da je prosto nemoguće da se to dogodi.
Pre nekoliko dana, sadašnji glavni i odgovorni urednik dnevnih novina “Infromer”, Dragan J. Vučićević, poznatiji kao Vučko, optužio je kompaniju “Aksel Špringer”, “Press pablišing grup”, "Telekom Srbije", "ABC" i još nekoliko firmi da su kriminalno udruženje koje godinama unazad smišljeno lažira podatke o tiražu novina. Tim lažiranjem su favorizovane pre svega novine “Blic”, “Press”, ali i “Alo” i “24 sata”, koje zbog tog naplaćuju nesrazmerno mnogo oglasnog prostora, pa na taj način ne samo da obmanjuju oglašivače I druge kompanije u Srbiji, nego ubijaju konkurenciju protivazkonitnim metodama, a samim tim uništavaju kompletno novinarstvo u Srbiji.
I to je sve istina. To je javna tajna o kojoj se godinama govori samo po ćoškovima redakcija i izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije, onog Saveta pokojne Verice Barać koji je kompaniju “Aksel Špringer” u Srbiji više puta označio kao jedan od medijskih stubova koji podupiru zloupotrebu vlasti.
Ispašće sada da podržavam tu priču i da napadam samo “Blic” i “Press”, da sam sklon tabloidizaciji društva, ali to nije istina, to je jedna od klasičnih zamena teza, onim omiljenim srpskim principom “ili si za nas ili si protiv nas”. Činjenica je da iza dnevnih novina “Press” stoje zajednički Miroslav Mišković i Dragan Đilas. Doduše, činjenica je i da je to partnerstvo nastalo mnogo pre nego što se srpska javnost zainteresovala za isto, mnogo pre nego što je Đilas postao gradonačelnik, a njegova medijabajing kompanija monopolista na tržištu reklamog medijskog prostora i mnogo pre nego što je Mišković postao najbogatiji čovek u Srbiji i monopolista u raznim oblastima srpske privrede. Doduše činjenica je da će bukvalno u roku od par dana dnevne novine "Press" biti ugašene, jer su postale prevelik balast i jednom i drugom velikom suvlasniku.
Takođe, činjenica da je “Blic” godinama skriven iza vela “objektivnosti” i “umerenosti” u moru srpskog tabloidnog medijskog izveštavanja je zapravo bezlična mašina za izvlačenje novca od oglašivača, što državnih, što privatnih, kao što je činjenica da to nema nikakve veze sa kvalitetnim novinarstvom.
U prilog tome ide na primer, činjenica, da većina ljudi u Srbiji ne zna da je kompanija “Aksel Špringer” vlasnik i dnevnih novina “Blic” i dnevnog tabloida “Alo”. U takozvanoj “Kocki” na Dorćolu sede zajedno obe redakcije i prave i jedne i druge novine. I dok ljudi kupuju “Blic” duboko ubeđeni da spadaju u onaj deo društva koji prezire tabloidno novinarstvo, “Blic” svojim povoljnim medijabajing ugovorima omogućuje svom tabloidu “Alo” da drži najnižu i krajnje ekonomski neisplativu cenu od 15 dinara za novine i na taj način neprincipijelno uništava tabloidnu konkurenciju Good Cop & Bad Cop.
Malo ko zna da u toj “Špringerovoj” kocki na Dorćolu, zaposleni rade za minimalne naknade, a redakcija je puna ljudi koji su moderni robovi, volonteri novinari i zaposlenici koji primaju po 6.000 dinara naknade za svoj celomesečni rad u tri smene, koji žive u nadi da će nekada avanzovati u novinara koji dobija mizernu ali pravu platu.
Pišem vam sve ovo najviše iznerviran jučerašnjom naslovnom stranom “Blica”, koji je na sve ozbiljne optužbe kao odgovor uzvratio kontranapadom na “Informer” i “Kurir”. Pričom o tome kako je vlasnik “Kurira” Raja Rodić dizao kredite koje nije vraćao i kako je “Kurir” medij podoban svakom režimu.
Da se razumemo, “Informer” i “Kurir” nisu svetla tačka ove priče, daleko od toga, ali optužiti ih da su deo svakog režima je uvreda za svakog iole inteligentnijeg čoveka.
Jasno je, oni upućeniji znaju, da je Vučko, glodur “Informera” do juče bio zamenik urednika “Pressa”, koji danas optužuje za tajkunsko zločinačko udruživanje protivu srpskog novinarstva. Oni još bolje upućeni znaju da je Vučko, kada je krenuo da pravi “Informer”, svojih 6% vlasništva u "Pressu" prebacio na svoju venčanu suprugu, tako da je dilema koju imam ovih dana da li je inspiracija za otvaranje “pandorine kutije” srpskog medijskog mraka, Vučkove principijelne prirode ili posledica bračnih nesuglasica.
Što se “Kurira” tiče, i tu svi znamo kako stoje stvari. Na kraju krajeva dovoljno je pogledati naslovne strane tih dnevnih novina svaki drugi dan, pa da znamo zašto ima reputaciju kakvu ima. Ali, ako znamo da je Raja Rodić vlasnik kompanije koja objavljuje “Kurir” završio u zatvoru pre tri godine i to najpre političkom odlukom, a ne odlukom, nadaleko čuvenog po efikasnosti, srpskog pravosuđa onda znamo da je optužba “Blica” da “Kurir” radi za svaki režim, ne samo nebulozna, nego i degutantna, pajtonovska takoreći. Ispada da je Raja zapravo iz režimskog zatvora uređivao režimski list “Kurir”, naravno preko svog sina Aleksandra.
Dajte, budimo ozbiljni! Ako imate mozak počnite stvarno da ga koristite. Ne znači da su novine kvalitetne samo zato što nemaju gole sise i znojave pevačice na naslovnoj strani, nemojte da vam "mašina za izvlačenje novca od oglašivača" pod imenom "Blic" bude merilo kvaliteta.
Hajdemo za početak da postavljamo stvari na svoje mesto: skinimo maske lažovima, stavimo lopove u zatvor, pametne na vrh, ludake u ludnicu, vratimo medijima korektivnu ulogu u društvu…
Počnite još danas, uradite nešto, malo, sitno. Evo, za početak, počnite da pratite Nadlanu.com.
Vaš novi urednik Milan Kamponeski.