Kasimova i još 10 ljudi, ruski aktivisti i borci protiv trgovine ljudima, uspeli su da osobode pre dve nedelje iz pakla jednog, naizgled, običnog ruskog mini- marketa.
Britanski BBC govori o ovom slučaju kao jednom od najgorih svedočanstava o položaju imigranata iz Uzbekistana i Kazahstana u Rusiji.
Jedna od robinja bila je i Lejla Ašerova iz Uzbekistana, koja je u potrazi za boljim životom stilga u Mosvu kada je imala samo 16 godina. Čim je došla u Moskvu oduzet joj je pasoš da bi potom 10 godina provela u položaju roba u prodavnici.
Ceo život u nekoliko kvadrata
BBC izveštava da u sigurnim kućama u centru Moskve žive neki od bivših robova iz ove prodavnice, pa i Lejlin sin Bakir koji je ceo život proveo u nekoliko kvadratnih metara, u podrumu mini marketa, gde je njegova majka radila kao rob.
Lejla priča da je u Moskuvu došla u nadi da će raditi kao pomoćnica u jednoj prodavnici. Došla je s nadom da zaradi novac, ali nikada nije dobila platu.
- Kada sam stigla u Moskvu još prvog dana su mi oduzeli pasoš. Primetila sam da jedan od vlasnika prodavnice, batina jednu od devojaka, vuče je za kosu i udara nogama po celom telu. Tek tada, sam shvatila da sam stigla na pogrešno mesto - priča Lejla.
Umesto plate - batine i silovanje
Kao rob u prodavnici Lejla je bila u obavezi da radi tokom celog dana, za šta je dobijala lošu hranu i batine vlasnika prodavnice.
- Vlasnik prodavnice me je jednom batino bez prestanka čak dva sata. Još imam ožiljke po nogama, telu i licu. Udarao me je i kada sam bila trudna - kaže Lejla koja je ponovo u drugom stanju.
Rodila je i dvoje dece u zatočeništvu - Bakira dečaka od šest godina i ćerku Dijanu koja bi sada imala pet godina, da je nije uzeo vlasnik prodavnice, koji joj je kasnije rekao da je devojčica, navodno, pala sa balkona.
Lejla je 10 godina bila rob
- Kada mi je rekao da mi je ćekra mrtva bila sam potpuno tupa. Nisam osećala, ni paniku, ni bilo kakvu emociju, samo sam mislila na to da moram da uradim nešto da to ne prođe nekažnjeno - priseća se Lejla.
Ašerova tvrdi da je otac deteta bio jedan od članova porodice vlasnika prodavnice, ne koristi reč silovanje, ali kaže da je bila redvo fizički zlostavljana.
Osobođena je kada je grupa boraca protiv trafikinga, doslovno, uletela u prodavnicu. Na pitanje zašto nije pokušla da potraži pomoć policije - kaže da je "pouzdano znala da je lokalna policija u sprezi sa vlasnikom prodavnice".
- Kada bi neka devojka pokušala da pobegne, bila bi uhvaćena i prebijana na najgori mogući način. Kada bi zatražile pomoć, lolkana policija bi ih jednostavno vratila vlasniku prodavnice. Oni bi samo došli i rekli: "imamo tvoje devojke". Bile smo preplašene da pokušavamo da bilo šta učinimo, jer uopšte nismo mogle da verujemo policiji - kaže Lejla.
Posle oslobađanja Lejla je pokušavala da prjavi svoje robovanje Istražnom komitetu, ali je tom prilikom uhapšena zbog ilegalnog dolaska u Rusiju. Posle dosta rasprave s vlastima, lokalni aktivisti uspeli su supeli da je oslobode i tako je istraga o njenom desetogodišnjem zatočeništvu završena. A vlasnik prodavnice i dalje ima svoju prodavnicu.