Rok Bulevar nastao je pre oko tri godine. Do sada su izdali jedan album, "Rokenrol je živ", a dok rade na drugom izdanju, snimaju spotove i sviraju širom Srbije. Oni su Srđan Prle Sekulić (bubnjar - "najbolji muzičarev prijatelj"), Vuk Djokić (bas gitara i vokal), Zlatko Muzur – Zlaja (klavijature) i, "prvi među jednakima", gitarista Marko Vidojević Vidi, sa kojim smo i razgovarali...
- Svirali smo u raznim drugim bendovima dok se nismo okupili u ovoj formaciji. Ja sam sa nekim drugim ljudima počeo priču Rok bulevara, ali ovako funkcionišemo već tri godine, i nadam se da će tako biti i ubuduće!
Vi ste ne samo iskusni, već i školovani muzičari?
- Jeste, ja sam na primer završio srednju muzičku, harmoniku, i otud i taj folk prizvuk u našoj autorskoj muzici. Ali ja sam isključivo svirao klasiku na harmonici. Vuk, basista je violinista, čak je upisao i Akademiju, ali je batalio zbog rokenrola!
Svirate li nekad te instrumente na svirkama?
- Da, da, na prvom albumu u pesmu „Seti me sjaja“ smo recimo ubacili harmoniku i violinu. Planiramo da praktikujemo to što češće samo gledamo kako to da izvedemo uživo, da nekako iskombinujemo sa svojim instrumentima. Radimo na tome da imamo što širi spektar instrumenata, i veliki nam je san da jednog dana iznajmimo simfonijski orkestar ili bar pet duvača, za početak!
Kao Metalika...
- Da, to nam je neki cilj koji planiramo da ostvarimo u narednih deset godina, koliko nam mogućnosti dozvoljavaju... I gospel crnkinje, naravno! (smeh)
Vaša autorska muzika zvuči prilično „old school“, a vi ste svi prilično mladi... Otkud takav zvuk? Od onoga što ste čuli zahvaljujući svojim roditeljima kao mlađi ili...?
- Ima svega, pokupili smo naravno dosta od roditelja, preko ploča. Beatles su recimo, moja prva ljubav, to je prvi bend na koji sam se „naložio“, i kasnije sam izučavao sve, od hard roka pa do našeg rokenrola... Kada komponujem, komponujem stil koji bih ja želeo da čujem, a ono što bih ja želeo da čujem, toga danas nema. Uz dužno poštovanje prema svim bendovima, ja ne volim noviji zvuk, i zvuk novije produkcije. Mada, treba ići u korak sa vremenom i shvatili smo da treba da napravimo kompromis, da ostanemo dosledni svojim inspiracijama (naši najveći uzori su Deep Purple, YU Grupa, Whitesnake i ta generacija...), iako poštujemo i novije bendove, i sa mnogima se družimo, ali... mi sebe ne vidimo kao retro bend, ali eto ljudi nas doživljavaju tako, i drago nam je zbog toga. Možda ćemo još na sledećem albumu da ispoštujemo te naše dečačke inspiracije, a onda ćemo malo da krenemo u korak sa vremenom, i da napravimo neki balans.
Stariji rokeri su odrastali uz zvuk koji je sličan vašem, i verovatno vas oni i bolje prihvataju, ali kako mladi prihvataju vaš zvuk?
- Mislim da dobro prihvataju. Sve je više ljudi na našim nastupima i mlađih, pored naših starih fanova koji nas prate sve vreme i koji su bili uz nas prethodne tri godine.
Prvi album „Rokenrol je živ“ je snimljen 2011.godine, po izboru slušalaca radija 202 je izabran za debitantski album godine. To je priznanje koje nam je mnogo značilo. Albume prodajemo na svakom našem nastupu, i u Beogradu i širom Srbije, čak i poklanjamo!
Samo da se sluša?
- Sve za rokenrol! I stavili smo ga na free download...
Znači nemate ništa protiv takvog načina preuzimanja muzike?
- Ne, zato što danas, pojavom interneta, youtube-a, facebook-a...nema smisla da očekujemo da ćemo zaraditi neku ogromnu lovu od toga, a i nama je cilj da širimo svoju muziku. Prodajemo albume samo zbog ljudi koji žele da imaju „opipljiv“ album i koju su kolekcionari, a taman toliko zaradimo od tih albuma da ulažemo u nove. Inače, prvi album smo izdali za „One Records“, ovom prilikom želim da im se zahvalim, oni su jedina izdavačka kuća koja je imala sluha za našu muziku.
Da li je teško u Srbiji izdati album?
- Nama jeste, s obzirom na to da „Nije sve lako kad si mlad“! (smeh) Nije lako, baš nam je trebalo dosta vremena, mi smo čak to nezavisno izdali dok na kraju nismo uspeli da izdamo za „One Records“. Drago nam je da su nam izašli u susret i nadamo se saradnji i na drugom albumu koji pripremamo i koji se sad polako snima. Treba tek na proleće da izađe, dok mi u međuvremenu promovišemo pesme i spotove sa prvog albuma.
Već imate tri, četiri spota, to nije malo...
- S obzirom na to da se sad prvi put pojavljujemo, ne znaju svi za nas, moramo... Mora da se vidi ko to svira, zato i radimo te spotove. Uradili smo spot za prvi singl, koji je po mnogima naš najveći hit, mada mi nismo objektivni da o tome pričamo, za „Od pozadi ili spreda“. Drugi spot je za pesmu „Dobri ljudi“ i treći spot za baladu „Jelena“, pre neki dan smo završili i video za „Rokenrol je živ“, a radi se i na spotu za pesmu „Rumba“.
Ima li dovoljno mesta na televizijama za spotove?
- Pa ima... ja ne znam tačno gde smo sve i slali spotove, ali čuo sam da se puštaju, bili smo nekoliko puta gosti na nekim televizijama...
Znači, imaju sluha za rokenrol?
- Imaju, i zbog toga mi je drago! Čak mogu da se pohvalim da smo prvi rokenrol bend koji je nastupio na Pinku u poslednjih nekoliko godina...
Kad su svirke u pitanju, šta vas očekuje nadalje?
- 30.novembra smo u klubu Atom live, uoči Dana borbe protiv side, nadamo se da ćemo rokenrolom da pobedimo sidu! Obići ćemo sigurno u toku ovog i sledećeg meseca još neke gradove, u planu su Novi Sad, Šabac, Ruma, Sremska Mitrovica, Zaječar, Bor... tako da ćemo videti da li ćemo sve to postići pred Novu godinu, ali ako ne, onda sigurno početkom 2013.
Ne svirate samo autorske pesme na nastupima?
- Ne, sviramo i rok hitove, evergrin! Sviramo čak i Sinatru, a nekad ubacimo i Tozovca u nekom našem rok aranžmanu...
Jeste li išli na njegov koncert?
- Jesam, i biće još dva koncerta, ja ću otići na sva tri! Uz Dejvida Koverdejla, on je meni lično pevački glavni uzor!
Tozovac je u stvari naš bluzer... Ako Aerosmith može da ubacuje kantri u svoje pesme, možemo i mi, ako smo sa Balkana, da imamo taj melos koji je prepoznatljiv za naše podneblje.
Pesme su na srpskom jeziku?
- Da, mada imamo na svakom albumu po jednu ili dve pesme na engleskom. Na prvum albumu ih ima dve, računamo da je to bonus track za japansko tržište...
Zašto baš za japansko?
- Tamo se najviše sluša rokenrol! Mislim da se rok na engleskom neće slušati u Engleskoj, ako je iz Srbije, a u Japanu se sluša sve, iz celog sveta, tako da... ako osvojimo Japan, mislim da smo osvojili celu planetu!
Na sledećem albumu ćemo imati samo jednu pesmu na engleskom, tako da, nakon deset naših albuma, kad saberemo te bonus pesme, izdaćemo album samo na engleskom, i možda onda nešto uradimo, ne samo u Japanu, nego i u svetu!
Uživo zvuče sjajno, a gde ih i kad možete čuti i videti, proverite na njihovoj facebook strani!