Svi koji traže pomoć iz opštinskog budžeta, a koji su radno sposobni upućuju se na rad u jedno od dva javna preduzeća gde im se radni dan računa 1.500 dinara.
Predsednik Mićić kaže za "Blic" da je ovakva dodela socijalne pomoći već počela da daje rezultate u vidu smanjenja zahteva. Međutim mišljenja korisnika su podeljena. Jedni negoduju, a drugi odrađuju odobrena sredstva.
- Suočeni sa velikim brojem zahteva za socijalnu pomoć i nedovoljnim sredstvima u budžetu morali smo da nađemo neko rešenje koje će zadovoljiti korisnike i omogućiti optimalno trošiti budžetska sredstva. Najlogičnije je bilo da svim tražiocima koji su radno sposobni omogućimo da zarade potreban novac. Opština je potpisala sporazum sa JP „Ljubovija“, JKP „Standard“ i Centrom za socijalni rad. Tako se sada svi koji traže socijalnu pomoć, a sposobni su za rad, upućuju u jedno od dva javna preduzeća gde odrađuju novac koji im je odobren. Korist je obostrana jer javna preduzeća ne moraju da angažuju dodatnu radnu snagu za pojedine poslove - objašnjava predsednik Mićić novi način raspodele sredstava socijalno ugroženim stanovnicima.
Naknada za osmočasovno vreme je 1.500 dinara, ada je u početku bilo velikih negodovanja korisnika.
- Svašta sam preživljavao, od napada: „Zar ja da ti čistim ulice“ do psovki i kletvi. Vremenom su nove okolnosti prihvaćene i već se dešava da korisnici sami traže da rade, a broj zahteva za pomoć se smanjio - kaže Mićić.
Korisnici, uglavnom oni koji godinama dobijaju socijalnu pomoć iz opštinskog budžeta, u početku su ovu odluku dočekali na nož. Pojedini i sada negoduju, a većina ne želi da javno o tome priča.
- Neću da se slikam, ni da pričam. Sve sam rekla predsedniku u oči. Neće ni njegovo večno trajati - besno govori sredovečna žena koja je odbila rad u „Standardu“.
Drugačije misli Živko Marković (50) iz sela Alin Grm. Prvi put je, veli, tražio pomoć, i sada u javnom preduzeću odrađuje dodeljenu sumu.
- Šta da ti kažem, odobrili su mi, ali da odradim u javnom preduzeću.
Kad ne može bolje, dobro je i ovo. Kriza je, vidiš i sam, iz ove kože se ne može. Ako kukaš, sigurno, biće još gore. Bolje išta nego ništa - priča Živko, koji sa suprugom živi od 5.600 dinara socijalne pomoći koju ona dobija.