Smrtonosni majstori špijunaže pronašli su svoje mesto u modernoj kulturi, nečujni likovi obučeni u crno kojima se vide samo oči probili su se odavno i na Zapad, ima ih u filmovima, stripovima, postoje škole u kojima se uči veština ninđucua, posvećeni su im veoma popularni šou programi u Japanu i celom svetu...
"Kada su ovde bukteli građanski ratovi, umeće nindže, mogućnost da špijunira i ubije ili koristi lekovite ili smrtonosne trave, bili su od neprocenjive vrednosti. Sada imamo vatreno oružje, internet i lekove. Veština ninđucua u ovom dobu nema svoje mesto“, kaže 63-godišnji Kavakami za BBC.
Zbog toga je i odlučio da prekine tradiciju koja u njegovoj porodici traje 21 generaciju – nije imenovao svog naslednika.
"I dalje predajem istoriju nindži na univerzitetu. Moji učenici će nastaviti da vežbaju neke tehnike koje su nindže koristile. Međutim, da bi klan nastavio da postoji, jednoj osobi bi to trebalo da bude sudbina“, kaže Kavakami, koji je prema podacima Igarju nindža muzeja poslednji pravi nindža majstor Japana.
Istu odluku je doneo i 80-godišnji Masaki Hatsumi, koji održava u životu Togakure klan, ali se posvetio nešto drugačijim stvarima.
Hatsumi je osnivač međunarodne organizacije Buđinkan, u kojoj se više od 300.000 ljudi širom sveta obučava borilačkim veštinama.
"Treniraju vojnici, policajci, profesionalci širom sveta“, kaže Hatsumi.
Međutim, polaznicima Buđinkana je u centru pažnje sistem borbe, dok je pravo nasleđe nindži ostalo u drugom planu.
Kavakami, koji je počeo da trenira sa šest godina, misleći da je u pitanju još samo jedna igra, smeje se kada mu se spomene zapadnjačka vizija nindže.
"Sve to iz filmova je nemoguće, koliko god da trenira, nindža ostaje samo čovek. Inače, nindže nisu bile samo ubice, kako se sada misli, mnogi su imali i obične poslove. Teško je zaraditi kao nindža“, kaže uz osmeh Kavakami.
On je završio građevinu i u svom odelu izgleda kao i svaki drugi poslovni Japanac iz "ere bez pravih nindži".
Izvor: B92