"Iran, naravno, najviše brine premijera (Izraela) Benjamina Netanjahua i predsednika (SAD Baraka) Obamu. Iako se ne slažu oko taktike, obojica su jasno stavili do znanja da je malo vremena, verovatno mereno mesecima, da se reši problem iranskog nuklearnog programa", piše list.
Jedan od ključnih koraka jeste da se Iran onemogući da unosi nove rakete u pojas Gaze ili Liban, odakle ih mogu ispaljivati saveznivci Teherana Hamas, Hezbolah i Islamski džihad.
Izraelski ambasador u SAD i vojni istoričar Majkl Oren povezao je ubacivanje iranski raketa u Gazu s kubanskom raketnom krizom. "Tokom kubanske raketne krize, SAD nisu bile sukobljene s Kubom, već sa Sovjetskim Savezom", rekao je Oren u sredu kada je objavljeno primirje Izraela i Hamasa.
"U operaciji 'Stub odbrane' Izrael nije sukobljen s Gazom, već s Iranom", rekao je on povodom izraelske operacije tokom koje je korišćen novi sistem raketne odbrane "čelična kupola" (Iron Dome).
Iako je analogija neprecizna, piše Njujork tajms, Izrael je koristio borbe u Gazi da bi došao do saznanja o mogućnostima Hamasa i Islamskog džihada koji imaju najbliže veze s Iranom, kao i da omete te veze.
Prema izraelskim i američkim zvaničnicima, Izraelu preti trostruka pretnja u sukobu s Iranom: projektili kratkog dometa kakvi su korišćeni u poslednjem sukobu, rakete srednjeg dometa koje bi
ispaljivao Hezbolah iz Libana i rakete dugog dometa iz Irana.
Izraelski zvaničnici kažu da je sistem "čelična kupola" oborio 350 rakete, odnosno 88 odsto svih ciljanih meta sistema protivvazdušne odbrane.
Mana "čelične kupole" jeste ta što je napravljen samo za presretanje raketa kratkog domerta, ali Izrale radi na razvoju sistema odbrane od rakete srednjeg dometa koji je isproban kompjuterskom
simulacijom tokom nedavnih američko-izraelskih vežbi. Takođe raspolaže sa sistemom Strela (Arrow) za odbranu od balističkih projektila.
Zvaničnik vojske SAD je rekao da su američka i izraelska vojska saznale "apsolutno puno toga" iz osmodnevnog sukoba s Hamasom, a cilj je da se integrišu razni sistemi protivraketne odbrane u "slojevit pristup".
Izrael trenutno raspolaže s pet baterija "čelične kupolr" od kojih svaka košta 50 miliona dolara, ali i želi da udvostruči taj broj. Svaka rakete presretač košta desetine hiljada dolara. U prethodne dve godine SAD su dale 275 miliona dolara za program "čelična kupola".
Taj sistem odbrane treba brzo da razazna koje rakete idu ka naseljnim a koje ka nenaseljnim oblastima kako bi se povećala efikasnost i smanjili toškovi skupih projektila.
Zvaničnici i stručnjaci navode i da je Iran izvesno izučavao mane raketa koje je dostavio Hamasu kako bi efektivnije gađao mete u Izraelu, a očekuje se i da preispita konstrukciju oružja.
Njujorški dnevnik navodi i da je osmodnevni sukob Hamasa i Izraela počeo skoro mesec dana pre nego što su počele borbe, i to u prestonici Sudana "kao još jedna misteriozna eksplozija u ratu u
senci s Iranom".
Fabrika u Kartumu, koja je proizvodila lako oružje, eksplodirala je 22. oktobra, a četiri dana kasnije sudanski zvaničnici su rekli da su je gađala četiri izraelska ratna aviona.
Izraelski zvaničnici ne žele da govore o rome, ali, kako piše Njujork tajms, izraelski i američki zvaničnici smatraju da je Sudan dugo bio glavna tranzitna tačka za krijumčarenje iranskih raketa
"fadžr" kakve je Hamas nedavno lansirao na Tel Aviv i Jerusalim.
NJUJORK/BEOGRAD, 23. novembra 2012. (Beta)