U intervjuu koji sam prošlog meseca dao "Svetu kompjutera" rekao sam kako ću biti srećan, a moja misija ispunjena, kada kriminalci, bahati političari, biznismeni, tajkuni i slični iz njihove fele počnu ponovo da drhte pred medijima i, uopšte, domaćom javnošću.
Iako je dosta ljudi očekivalo da blog koju vodim doživi neku vrstu proširenja, ja sam ih iznenadio i prihvatio poziv ljudi iz Trident Media Grupe da preuzmem poziciju urednika portala Nadlanu.com. Kako to u Srbiji biva, svi oni koji su se prodali odavno, zaključili su da je I ovde ista stvar u pitanju . .
Čisto da vam ilustrujem kako je došlo do konačnog dogovora tokom naših tromesečnih pregovora o mom anganžmanu na ovom portalu. Na ko zna po kom redu sastanku, u nekom trenutku tokom rasprave o uslovima, vlasnik Uroš i direktor Velja te kompanije su me maltene u glas pitali “Šta ti tačno očekuješ od nas?”. Odgovor je kao i uvek bio krajnje jednostavan “Hrabrost i ništa više”, za stolom je nastala tišina od par sekundi, a onda su u glas, nekako ponosno rekli “Pa vidiš da sedimo i pregovaramo sa tobom, znači hrabrosti nam ne manjka!”.
Moram priznati da sam nakon toga razmišljao o tome, kako je moguće, da je u Srbiji, koja se inače raspada po šavovima, samo za pregovore sa blogerom u državi potrebna hrabrost? Gde se denula ona naša “kurčevitost” kojom se kurčimo iza lažnih profila na fejsbuku? Kako to mediji u Srbiji ne mogu bez Stanije, ali mogu bez ljudi koji jedini otvoreno pišu o teškim temama koje svakog dana svakog od nas pojedinačno guraju sve dublje u mulj?
Moguće je kada mediji pristanu na političke i ekonomske okove na kakve su naši mediji pristali, kada ne mogu da pišu istinu o pljački, monopolima, negativnoj selekciji, mediokritetizaciji društva, relacijama na nivou narodni predstavnici - kvazi biznismeni, kada je raspad vidljiv golim okom, onda je potrebno da se narodu da igara, pa pošto su i kvalitetne igre tom mediokritetizacijom uništene, onda ostaje da izmišljaju zabave poput starleta, rijalitija, Granda i sličnih koji bez ikakvog razloga pune stupce naših novina i medija uopšte.
Međutim, ovo dno je cena pre svega licemernom i perfidnom uništavanju srpskog društva za koje su okrivljeni tabloidi, a zapravo dolaze iz medija koji slove za kulturne. Ja sam na primer Staniju i Dunju Ilić prvo video u "Blic Pulsu". Dakle, ne u "Kuriru", ne u "Alo"-u, "Informeru", nego u "Blicu". Osim sile spinovanja mejnstrim medijskih kuća, po mom mišljenju Stanija ne ispunjava ni jedan drugi kriterijum za prostor u medijima, jer ona nije ni vest, nije ni zabavna, niti je za bilo koga bitno šta ona misli i šta radi. Među prijateljicama na Fejsbuku imam toliko njih koje su, lepše, provokativnije, ali otmenije, da mi stvarno nije nikakv gušt da traćim vreme na fabrikovanu domaću starletu.
Nemojte da vas lažu - možda sam najglasniji, ali nisam sam u ovoj borbi - mnogo kvalitetnih ljudi i novinara u Srbiji polako nalazi način da se izbori za istinu, za neke još niste čuli, ali polako izlaze na površinu, CINS, BIRN, Pištaljka i sada portal Nadlanu takođe svaki dan rade na oslobađanju srpskih medija od gluposti silikona i mraka laži.
Na kraju je ostalo da se osvrnem na jučerešanji tekst svog kolege Istoka Pavlovića i da se ozbiljno ne saglasim sa njime u tezi da portal ne može postojati bez neke starlete. Prosto, zamislite koliko bi bilo strašno da srpski mediji zavise od takvih pojava. Ako ništa drugo dobrih riba imamo na svakom ćošku, prosečan srpski mediji može po jednu novu Staniju da štancuje jednom nedeljno.
Razlog toj zabludi leži u nepoznavanju suštine medija. Kako ljudi koji se bave oflajn medijima uglavnom ne razumeju internet i društvene mreže tako je isto jasno je da srpski internet marketing stručnjaci ne razumeju medije. Ne znaju kako nastaje vest, kako izgleda redakcija, šta je sadržaj za društvene mreže, a šta za naslovnu stranu portala. Da ne razumeju šta je primarni, a šta sekundarni sadržaj u informisanju publike. Ne razumeju moćnu trojku u pravljenju sadržaja na portalu koja se može definisati u kategorijama “Informiši me, zabavi me, kaži mi šta da mislim”, jer u svim postavkama polaze od društvenih mreža, a ne od medija. Zato su duboko ubeđeni da bez starleta nema portala, jer Stanija kao i većina obdarenih ili nadograđenih lepih devojaka ima odličan šer pre svega na fejsu bez kojeg takvi portali ne mogu da zamislie ozbiljan “pik”.
Javna je tajna da dobar deo onih sisatih polugolih klinki naplaćuju svoj šer na svom fejsbuk profile po 20 i više evra za neku vest koja je portalu u proboju bitna. Javna je tajna da takve pojave naplaćuju svoje dolaske na žurke po klubovima, pa se tako pravi interesni krug između vlasnika lokala, medija i starleta kojim se bez realnog razloga siluje I navikava publika na smeće od sadržaja. Srbija se nije mrdnula od tog najeftinijeg i najprimitivnijeg oblika marketinga. Za domaće internet marketing stručnjake sve se svodi na računicu koliko neko ima mogućnosti da šerom dovede publike na njihov portal, ne razumevajući pri tom da društvenim mrežama na ozbiljan medij ne stiže više od 25% publike.
Kada imate tako postavljenu koncepciju jasno je da ne razumeju najbolje ni sve nusefekte, kao što je “brend lojaliti” iako ga ne vade iz usta. Ne razumeju razvoj, budućnost, tačke u kojima se zaglavljuje nešto, jer im se sve vrti oko šera na društvenim mrežama.
Da biste razumeli koliko marketinške postavke koje idu od šera na društvenim mrežama netačne uzeću primer dva dijametralno suprotna medija u Srbiji a koji se nalaze na prva dva mesta po posećenosti, "Kurira" i "Blica". Na primer, "Kurir" ima 35.ooo fanova na Fejsbuku, a "Blic" 180.000, "Kurir" na svom portalu ima posetu koja je samo za 20% manja od one koju ima "Blic", a ne 400% manju kako bi Fejsbuk šer rekao.
Dragi internet stručnjaci, shvatite da su vam temelji slabi u računici. Ne razumete medije, zato vam je Stanija osnova za sadžaj i zato ozbiljan marketing i dalje internet ne prepoznaje kao ozbiljnu platformu za oglašavanje, a to sve dalje ima dalekosežnije posledice za koje jednostavno nema mesta u ovom tekstu.
Milan Kamponeski, Glavni i odgovorni urednik portala Nadlanu.com