- Ukoliko današnje društo nije u mogućnosti da čuva svoje kulturno nasleđe, neka onda ovo spomen obeležje sačuva uspomenu na dugu istoriju srpske kinematografije, na ovaj veoma važan objekat i sva dešavanja u njemu - stoji u Facebook saopštenju inicijative "Bioskopi: Povratak otpisanih" oko koje je okupljena grupa filmofila koja se sa setom seća, pored ostalih, i čuvenog bioskopa "Balkan".
SAZNAJ: Gde su nestali bioskopi u Srbiji?
Upravo ovaj bioskop u samom srcu Beograda, na svojim oronulim zidovima, dobio je crnu, mermernu spomen-ploču kao depresivni podsetnik na jednu od mnogih napuštenih bioskopskih sala u srpskoj prestonici.
U bioskopu "Balkan" 1899. godine održana je jedna od prvih filmskih projekcija u Beogradu.
Zajedno sa svim drugim bioskopima u sklopu "Beograd filma", "Balkan" je privatizovan 2007. godine, kada njegov većinski vlasnik postaje Nikola Đivanović.
Posle 2007. godine ovaj bioskop je izvesno vreme živeo pod upravom režisera Darka Bajića.
Poslednja projekcija u ovom bioskopu održana je 28. marta 2010. godine kada je zatvoren zbog rekonstrukcije koja je godinu dana kasnije obustavljena.
Zgrada bioskopa "Balkan" zaštićena je kao spomenik kulture grada Beograda
- Podsećamo da prema Zakonu o kulturnim dobrima, ako vlasnik privremeno ili trajno napusti kulturno dobro, tako da postoji opasnost da ono bude oštećeno ili uništeno, Ministarstvo kulture može odrediti fizičko ili pravno lice kao staraoca tog kulturnog dobra - podvlače iz inicijative "Bioskopi: Povratak otpisanih" ono što svi znaju već više od decenije, ali malo koga to od nadležnih istinski dotiče.
A, očigledno i na veliku žalost, većem delu beogradske bioskopske publike ove sale i ne nedosataju previše jer bi ova grupa na Facebooku imala ne oko 700 članova, već bar 100.000 članova. Slaba kupovna moć, raširena piraterija, za Srbiju novootkriveno uživanje (nazovi uživanje?) u filmovima u tržnim centrima... Razlozi su poznati i uglavnom se mogu svesti na odsustvo kulturne politike na državnom nivou.
Da li će crna ploča na skoro porušenom zidu obratiti pažnju onima koje ne zanima šta se dešava u brojnim bioskopskim salama u samom centru grada koje se danas pre mogu nazvati rupama nego nekadašnjim bioskopima? Bioskop "Kozara" je svoju smrt dočekao u požaru, "Balkan" je davno dobio svoj nadgrobni spomenik, "Jadran" je šupa u centru grada, Zemun od nekoliko bioskopa sada nema ni jedan, ali bar pacovi imaju svoja igrališta i tako dalje, i tako dalje. U to vreme, publika šeta "korzoom" u tržnim centrima, "uticajni" glume "Holivud" u skoro raspadnutom Sava centru (setimo se premijere filma "Vir") bez ideje šta je kulturna politika i kulturna strategija jedne država, iako premalo filmova u odnosu na svet i dalje ih je previše za broj gledalaca koji mogu ili žele da dođu u bioskope... Dok je tako, kome su i potrebni ovi bioskopi, koji, na kraju, žive od prodatih ulaznica, a ne od akcija čiji jedini rezultat su suze u očima svih nas koji i dalje verujemo da je filmu pre svega mesto u bioskopima?