Sve zemlje bivše Jugoslavije imaju veće prosečne plate od građana Srbije, a u Srbiji se "najviše jede" jer građani Srbije prema svim podacima najviše novca daju na hranu.
Novosti pišu da od bivših jugoslovneskih republika najviše plate imaju Slovenci, sa oko 1.000 evra na računu. U Hrvatskoj je prosečana plata 730 evra, Crnoj Gori 480, BiH 450 evra a najmanja su primanja u Makedoniji je 342 i u Srbiji samo 366 evra.
U Srbiji su zarade u javnom sektoru za 28 odsto veće u odnosu na prosek u privatnom, a u nekim preduzećima su mnogostruko veće. Slično je i u zemljama regiona, ali ne baš kao u Srbiji - u Rumuniji 20 odsto, Bugarskoj 19, Slovačkoj 15, Mađarskoj osam odsto.
Kada je reč o potrošnji hrana je u Srbiji najveća stavka u kućnom budžetu. Dok se u svetu na kupovinu hrane i pića izdvaja između 15 i 20 odsto mesečnih primanja, u Srbiji je taj udeo i do tri puta veći.
Tako visok udeo u izdacima za hranu na našem tržištu stručnjaci objašnjavaju značajnim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica poslednjih meseci. Za zemlju sa kupovnom moći stanovništva kakva je naša, to je preveliki udar na džep potrošača.
- Kako najveći deo zarada i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića, to pokazuje da je hrana kod nas i dalje neopravdano skupa - kaže za Novosti Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Tome u dobroj meri doprinose monopolistički dogovori proizvođača, ali i samih prometnika. Ipak, visoke cene obara besparica, jer inače nema ko da kupuje preskupo meso, mleko, mesne prerađevine.