A oni koji su već ”zaradili” zatvorsku kaznu od makar šest meseci ne mogu da se pridruže ni armiji od 34.313 državnih i 60.810 lokalnih činovnika. Zato se bivši zatvorenici teško uklapaju u društvo i zato su najčešće povratnici.
Tako je sasvim izvesno da najmanje svaki peti od 1.725.960 radnika nema ”sumnjivu” prošlost jer je čistoću njihovih biografija zahtevao - poslodavac.
"Krivične presude, zatvorske kazne ili amnestija jesu veoma otežavajuće okolnosti zbog koje će taj poslodavac radno mesto radije prepustiti kandidatu koji nema takvu biografiju", kaže Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana.
"Tako, na primer, kod izbora direktora škola pored toga da kandidat ne sme biti osuđivan na zatvorsku kaznu od šest meseci, traži se i dokaz da on nije osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala ili delo koje je zakonom predviđeno kao smetnja za obavljanje dužnosti direktora", objašnjava Dragan Đukić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanju.
On kaže da i privatne kompanije imaju pravo da se uvere da njihov kadar nema dosije.
"Neke kompanije su takve dokaze tražile čak i za trgovce, što je i logično jer on radi sa novcem i može da proneveri pazare pa je izvod iz kaznene evidencije MUP neophodan", dodaje Đukić.
A gotovo istovetna praksa je i pri odabiru radnika obezbeđenja, čuvara, portira, ali i u konsultantskim kućama, finansijskim udruženjima i na svim pozicijima gde gazda posao zasniva na poverenju.
Zanimljivo je da iako se na konkursima za državne činovnike zahteva besprekoran dosije, on nije neophodan i za najviše predstavnike vlasti.
Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da je za kandidaturu neophodno samo državljanstvo i punoletstvo.
Izvor: B92