MANAGVA - Epidemija, neka vrsta prave erupcije masovne histerije, zahvatila je tri zajednice urođenika koji žive u slivu reke Koko u severnoj Nikaragvi. Prema zvaničnim izveštajima ministarstva zdravlja ove zemlje, svakog dana četrdesetak osoba zahvati bolest koju lokalni žitelji zovu "grizi siknis", što bi trebalo da je "prilagođen" engleski termin "crazy sickness" odnosno "bolest ludila".
Lekari, antropolozi i sociolozi koji su izučavali prethodne slučajeve masovne histerije, poznate u medicini kao "masovno psihogeno oboljenje", do sada nisu uspeli da pronađu bilo kakvo jasno i logično objašnjenje fenomena.
Eli Karam, psihijatar Medicinskog centra univerziteta Sent Džordž u Bejrutu, proučavao je epidemiju masovne histerije u Libanu 2004. godine i otkrio simptome o kojima u poslednjem broju piše časopis Nju sajentist, nastojeći da uspostavi neku analogiju.
Koji su zapravo tipični simptomi masovne histerije?
U prvu grupu mogli bi se svrstati simptomi kao što su jeza, podrhtavanje tela i udova, teškoće u disanju i osećaj gušenja. Drugi tip mogao bi se okarakterisati kao "disocijativni simptom": osoba ne prepoznaje ko je i gde se nalazi, ponaša se kao da je u transu, izgleda ošamućeno...
Karakteristično je da masovna histerija pogađa najčešće mlađe osobe, posebno mlade žene.
Koliko često se pojavljuje masovna histerija i da li postaje uobičajena?
Ne postoji postupak da se odredi da li je uobičajena i u kojim će se vremenskim intervalima pojaviti. Čini se da je fenomen prisutan vekovima. Veruje se da su mnoga čudna kolektivna ponašanja, koja se sujeverno pripisuju vešticama i crnoj magiji, zapravo rezultat masovne histerije. Krucijalni podatak je da su, kako se čini, simptomi zarazni. Obično, osobe opsednute masovnom histerijom takođe su žrtve snažnog stresa.
Pa, da li je erupcija masovne histerije u Nikaragvi posebno snažna i nešto neuobičajeno ili je jednostavno - tipična?
Po svoj prilici, epidemija je velika, ali nije i pandemija. Nedostaju podaci o tome kako se ona širi. Uobičajeno je da se simptomi pojavljuju kod jedne osobe; najčešće je reč o osobama koje su ili svedoci pojave simptoma kod "osobe-okidača" za epidemiju ili su u kontaktu sa njom.
A kad je o Nikaragvi reč, ovi detalji su za sada još nepoznati. A da li iko naslućuje šta izaziva fenomen i da li postoji fiziološko objašnjenje?
Odgovor naučnika je - NE. Objašnjenja za pojavu histerije su različita, ali je bitno da se odbacuje bilo kakva veza sa veštičarenjem, zlim duhovima i crnom magijom, no sve se češće pominje - zagađenost životne sredine.
Ima li leka?
Ne postoji u klasičnom smislu reči. Simptomi gotovo redovno jenjavaju za nekoliko sedmica. Ključno rešenje je ubediti zajednicu u kojoj se pojavljuje masovna histerija da se oslobodi straha, a vlasti bi morale da se potrude da mediji što manje pažnje pridaju pojavama masovne histerije.
(FoNet)
10. april 2009.