Zakon o kinematografiji, koji je usvojen u januaru ove godine, predviđa usvajanje četiri podzakonska akta od kojih je jedan i uredba o podsticajima, a prema podacima NALED-ovog projekta Barometar propisa, kašnjenje sa usvajanjem tih propisa već sada iznosi 160 dana.
U proseku, na svakom filmu radi od 200 do 500 ljudi i za oko 16 nedelja zarade od 800.000 do dva miliona evra na koje se plaćaju porezi i doprinosi. Oko 40 odsto budžeta potroši se na honorare članova ekipe, a ostalo na usluge (hoteli, oprema, transport, ketering, restorani, nameštaj, tekstil, rekviziti...). Maloj produkciji (do 500.000 dolara) potrebno je oko 50 dobavljača, srednjoj (do 2,5 miliona dolara) između 100 i 200 dobavljača, a velikoj (preko 2,5 miliona dolara) više od 300 dobavljača.
Koliko su podsticaji važni filmskoj industriji dovoljno ilustruje primer da je Mađarska preotela 80 odsto produkcija Češkoj koja je do 2004. imala 270 miliona dolara godišnje od snimanja stranih filmova.
Modeli podsticaja idu od poreskih kredita (otpisivanje dela poreza) preko povraćaja dela uloženih sredstava do grantova. Među zemljama našeg okruženja, Mađarska se odlučila za poreski kredit od 20 do 25 odsto, Hrvatska uskoro uvodi model povraćaja 20 odsto sredstava, a Makedonija planira da u 2013. primeni mađarski model dok Rumunija i Bugarska nemaju podsticajne mere.
Srbija je od stranih filmskih i TV produkcija 2007. imala prihod od tri miliona evra, 2008. je to duplirano na šest miliona evra, sledeće godine 10 miliona evra, a 2010. je prihodovala 21 milion evra. Međutim, prošle godine ti prihodi su pali na 8,5 miliona evra, kažu iz Srpske filmske asocijacije.
Izvor: B92