Mislim, kako i astal da ne prevrne od besa kad mu je još pre dve godine, logistički i finansijski pomogao da napravi onu svoju partiju kojoj zapravo i niko ne zna pravo ime, nego je svi, i formalno i neformalno zovu "ona Rasimova stranka".
Ma ne samo da mu je sipao i šakom i kapom gradonačelnik Beograda da ojača svoju partiju, nego ga je lepo, ljudski, drugarski, pun poverenja pred predaju lista za ove izbore pitao: "Rasime koliko mandata hoćeš u Beogradu na našoj listi? Tri, četriri, pet, šesti . . reci". - Četiri, to je pošteno - bio je skroman Rasim.
I onda, umesto da bude odan, da bar kaže hvala, da bar dođe gde mu se kaže da dođe, Rasim se ne pojavi kao gost u "onu" nedelju na "onoj" skupštini Demokratske stranke. Onoj skupštini na kojoj su se Demokrate konačno ratosiljale "za sve krivog Borisa" i izabrale operativnog i sposobnog Dragana da ih vodi iz dubioze u koju ih je njegov prethodnik odvukao. I ne samo što se nije pojavio, nego je slagao da je na putu, a na put je zapravo otišao dan kasnije.
Šta to konkretno znači? To konkretno znači da bez ta četiri odbornika koja je Đilas tako lako poklonio nevernom Rasimu, naprednjaci anuliraju četiri odbornika PUPS-a koji su na Đilasovoj strani kakva god bila matematika u državi. U prevodu, bez Rasimova četiri, sa podrškom PUPS-a Đilas ima 50 od 110 odbornika u Skupštini grada, što više nije tako povoljna pozicija za pregovaranje, još ako uzmemo u obzir da zajedno 37 odbornika SNS-a, plus 10 DSS-ovih i plus 4 "onih iz Rasimove stranke" čini 51, stavlja "neznamomiočemuseturadiSPS" u vrlo nezgodnu situaciju u kojoj moraju da biraju šta će i kako dalje.
Ako tome dodamo i jučerašnje, istorijsko hapšenje najbogatijeg Srbina, Miroslava Miškovića, sada, kada je svima objašnjeno da su Mišković i Đilas dugogodišnji saradnici, te kontinuirano nezadovoljstvo Beograđana represijom gradski službi, koja eskalira oko sistema za naplatu karata u javnom prevozu, postaje jasno zašto ova neproverena informacija, da je Đilas prevrnuo astal u jednom beogradskom restoranu uz salvu uvreda na račun Rasima, vrlo moguća.
Na kraju, rekao bih vam kako su insinuacije da je hapšenje Miškovića farsa za javnost, potpuna nebuloza, da je to ono "kako Mali Perica zamišlja politiku" jer se u takve, državno ozbiljne priče, ne ulazi pozorišta radi, ili bez ideje da se stvari isteraju do kraja. Jedino pitanje koje još nema jasan odgovor u celoj ovoj situaciji jeste, gde je kraj? Meni se rođaci, sve nešto čini da hapšenje Miškovića to nije.