Naučnici napokon otkrili zagonetku: Zašto su ljudi gej!?

Grupa naučnika navodi da su homoseksualci tu crtu dobili od roditelja suprotnog pola, pa lezbejke dobijaju od oca, a gejevi od svojih majki.

Teorija da je homoseksualnost nasledna je odavno ustanovljena, ali i da nije u pitanju samo genetička veza, jer postoje mnogi identični blizanci sa različitim seksualni opredeljenjem.

Naučnici sa Nacionalnog instituta za sintezu matematike i biologije navode da je homoseksualnost po svemu sudeći epigenetska, a ne genetska.

Uvraženu misao povezanosti sa nasleđem naučnici su u utorak unapredili saznanjem o epi-markerima – dodatnim slojevima informacije koji kontrolišu ispoljavanje određenih gena. Ovi epi-markeri se obično, ali ne u svim slučajevima, “brišu” među generacijama. Kod homoseksualaca to nije slučaj, već se prenose sa oca na ćerku i sa majke na sina, a objašnjava Vilijam Rajs, biologa sa Univerziteta u Kaliforniji i vođa studije.

“Postoje jasni dokazi da su epi-oznake zaslužne za sličnosti i različitosti među članovima porodice, a ujedno pomažu da se razmotri porodičan uticaj na homoseksualnost i njegova neusaglašenost kod identičnih blizanaca., kazao je Rajs.

Rajs i njegov tim su stvorili matematički model koji objašnjava zašto se homoseksualnost prenosi putem epi-markera, a ne genetike. Govoreći iz ugla evolucije, da je homoseksualnost samo stvar genetike, naučnici bi očekivali da ta crta u jednom trenutku nestane jer gejevi ne učestvuju u reprodukciji. Ali, ovi epi-markeri proizvode evoluitivnu prednost za njihove roditelje: Štite oca od pada nivoa testosterona i majku homoseksualca od preterane proizvodnje testosterona dok je u trudnoći.

“Ovi epi-markeri štite oca i majku od viška i manjka testosterona kada ih prenesu na potomstvo, što dovodi do maskulinizacije ćerki i feminizacije sinova.”, kazao je Rajs i dodao da to može uzrokuje da dete postane gej. On navodi i da su ove oznake “izuzetno variabilne” i da samo jaki epi-markeri rezultiraju homoseksualno potostvo.

Iako naučnici odavno sumnjaju u neku vrstu genetičke povezanost, Rajs tvrdi da studije imaju za cilj da objasne ljudima zašto su gej ljudi retki i posebni.

“Mnogi današnji biolozi su prestali da se bave time zbog socijalne stigme. Bačeno je pod tepih i ljudi još misle da je to neprirodno. Ali, ima toliko primera koji pokazuju zašto je homoseksualnost u prirodi ljudi, i veoma česta.”, kazao je naučnik i dodao da je homoseksualno ponašanje posmatrano i kod crnih labuda, pingvina, ovaca i drugih životinja.

Rajsov model tek treba da se podvrgne testiranju, ali teorija o epigenetici ima više smisla od drugih objašnjenja, što je nateralo druge naučnike da preispitaju svoje radove.

(US News)

genetikahomoseksualcinaukateorija