Kao da je to bilo najbitnije na svetu – u detinjstvu smo imali “rivale”. Ako voliš više ovo – onda si takav, ako više voliš ono drugo – e onda si ovakav! To nam je tada nešto značilo, tako smo određivali ljude, i čak birali drugare, ali samo na “prvu loptu”.
Da li vam je ikada bilo bitno ko voli crno a ko belo na eurokremu? A vi, da li ste više voleli eurokrem ili cipiripi? Šta ste rađe jeli – topao griz ili sutlijaš sa cimetom? Ništa bolje kad mama ili baka spremaju krofne ili palačinke, prženice ili piroške, pa se kuhinjom širi onaj prijatan miris, koji čini tu domaću atmosferu… Vikendom ujutru spremala se obično popara ili kačamak. Šta ste više voleli?
Sve se to spremalo nekada na dobrom, starom Smederevcu, a onda smo počeli da kupujemo sve što su proizvodile Iskra ili Gorenje.
A onda pravac ispred TV-a da se gleda Branko Kockica ili Minja Subota, pa onda Manda ili Peđolino. A kad se nije išlo u školu onda Fazoni i fore ili Metla bez drške. A od crtaća Mornar Popaj ili Duško Dugouško, Ptica trkačica ili Nindža kornjače, Miki Maus ili Patak Dača. Čitali smo i Politikin zabavnik ili Mikijev almanah.
A najviše smo voleli da se igramo! Ali, i tu smo imali svoje favorite – birali smo između klikera ili lastiša, hula hopa ili vijače, Čija vojska ili između dve vatre, Ne ljuti se čoveče ili mice, karte ili monopol…
U školi smo imali sveske na kockice ili linije (priznajte, koje ste više voleli), olovke – drvene ili hemijske, bojili smo voštanim bojama ili temperama, za vreme odmora kupovali smo tost ili pljeskavicu… Ma ko će se svega setiti!
Da li ste, kada ste bili mali, išli na vašar? Da li su vas pitali da birate – šećerna vuna ili lilihip, ringišpil ili automobilčiće, helijumske balone ili plišane igračke… I sve tako, dok vam je pred očima praznik igračaka I boja, a vi morate da birate, I da se, najčešće, odlučite samo za jednu stvar.
Pa onda preko leta – kod bake i deke na selo ili na more? Da li ste nosili “mišiće” ili “šlauf”? Da li ste na plaži jeli sladoled ili krofnice sa čokoladom?
Setimo se samo zimskih čarolija… Klizanje ili sankanje, Sneško Belić ili grudvanje, da li ste tada nosili toplu obuću na čičak ili na pertlanje, rukavice sa ili bez prstiju, Mont jaknu ili đubretarac?
Te divne muke, kad se samo setimo… Ustvari, bilo je tu i iritirajućih odluka – koga više voliš? Mamu ili tatu, brata ili sestru, pa birati između drugarica i drugara… Neko uvek ostane ljut. A nama nije jasno, zašto uopšte biramo? Zašto ne uzmemo sve, ako sve volimo?
Između čega ste vi najčešće morali da se odlučujete kada ste bili mali?