LONDON - Uporedo sa sve gojaznijim Evropljanima, profiti kompanija specijalizovanih za "dijetetsku ishranu" postajaće sve veći. Trećina Evropljana je gojazna, do kraja 2009. godine više od polovine neće znati šta će s viškom kilograma.
Evropski proizvođači dijetalne hrane i pića u narednih nekoliko godina mogu očekivati sve "deblje" čekove od svojih kupaca, jer oni postaju sve gojazniji i zabrinutiji za svoj izgled, upozorava se u nedavno objavljenom istraživanju.
Okruženi i svakodnevno "bombardovani" medijskom slikom o "idealnom telu", Evropljani će postajati sve zabrinutiji za svoj fizički izgled i trošiće sve više para da bi postali vitkiji i bliži idealnom izgledu, tvrdi se u studiji britanske agencije DATAMONITOR.
Jedna trećina zapadnih Evropljana, podseća se u studiji, već je gojazna, a do 2010. godine prekomernu težinu imaće polovina žitelja našeg kontinenta. Nemci, Italijani i Španci će biti najdeblji, od toga 50 odsto "medicinski pregojazni", a to znači oboleli od obesitasa, dok će 40 odsto Francuza i Britanaca biti "kabastiji" od ostalih.
"Ishrana savremenog čoveka je sve kaloričnija, iako ljudi u toku dana troše sve manje kalorija", otkrio je u studiji dijetetičar Endrju Rasel. "Već gojazni, ali i oni koji strahuju da će to postati, ne pitaju koliko košta da bi izbegli takvu sudbinu pa će trošiti sve više para na dijetalnu hranu i kućne uređaje za vežbanje i održavanje vitkosti", tvrdi Rasel.
Istraživanje, ističe on, pokazuje da će se do kraja ove godine na tržištu dijetalne hrane i pića obrtati blizu 100 milijardi evra. Najprofitabilnija grupa za ovu industriju biće kupci "normalne težine", spremni da drže dijetu i vežbaju, jer raspolažu voljom i željom da promene sopstveni način života. Oni su, zapravo, rukovođeni "samooptuživanjem" i osećanjem krivice u suočavanju s divnim telima koja svakodnevno sreću u medijima.
Ipak, tvrde stručnjaci, ima malo izgleda da se najgojazniji odluče na rigoroznu dijetu i vežbanje, jer se uljuljkuju uverenjem da eventualni "rezultati nisu vredni napora i volje" niti da postoje dobri razlozi da se lišavaju zadovoljstva "ukusnog zalogaja".
I dok industrija dijetalne hrane i pića već sa zadovoljstvom trlja ruke u očekivanju profita, proizvođači alkoholnih pića moći će samo da "rone suze".
Rasel tvrdi da će sve izraženija želja ljudi da počnu zdrav život obeshrabrivati ljubitelje "dobre kapljice" da posežu za čašicom a to će, izračunato je, zaradu industrije alkoholnih pića do kraja decenije smanjiti za najmanje pet milijardi evra.
(FoNet)
13. april 2009.