On kaže da je premijer Ivica Dačić na razgovorima u Briselu zastupao stav Srba sa severa pokrajine da ne žele da plaćaju carine prištinskim institucijama, javlja Beta.
Pantić je, gostujući na Prvoj televiziji, takođe naveo da je prethodna vlast bila neiskrena, i to ne samo prema Srbima na Kosovu i Metohiji, nego i prema međunarodnoj zajednici.
On je naveo i da su Srbi sa severa Kosova i Metohije rekli premijeru Srbije da ne žele da plaćaju carinu prištinskim institucijama, jer bi na taj način priznali Kosovo kao nezavisnu državu.
Pantić je naveo da je Dačić u Briselu zastupao stavove Srba sa Kosova, i da je u Briselu i dogovoreno da se carina za robu namenjenu za sever Kosova ne naplaćuje.
Prema njegovim rečima, Srbi sa severa Kosova i Metohije su pristali da se počne sa sprovođenjem integrisanog upravljanja prelazima kada su dobili garancije od Vlade Srbije, što je, kako tvrdi, prvi put da dobiju bilo kakve garancije od svoje države.
Pantić je podsetio da se, zaključkom vlade od 6. decembra, navodi da se roba namenjena severu Kosova neće cariniti, niti će se plaćati bilo kakve dažbine i da će Srbi moći da koriste dokumenta koja izdaju nadležni organi Srbije.
Srbi sa severa Kosova su tada, kako je dodao, morali da biraju između toga da ostanu dosledni u svojim stavovima da ne prihvataju uspostavljanjanje bilo kakve carine na administrativnim prelazima, ili da budu optuženi od dela međunarodne zajednice da su krivci što Srbija nije dobila datum za početak pregovora u decembru.
"Onda bi se i dobar deo javnosti u centralnoj Srbiji i deo političara u Beogradu takođe okrenuo protiv Srba sa Kosova i Metohije. Mi smo odlučili da izađemo u susret Vladi Srbije i dozvolimo da ti prelazi zažive, iako smo bili svesni da Srbija neće dobiti datum u decembru, a ja sam mišljenja da ga neće dobiti ni u junu", rekao je Pantić.
On je podsetio i da su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i srpska vlada jasno saopštili da će politika vezana za Kosovo i Metohiju biti javna i transparentna, čemu u prilog ide i činjenica da su Srbi sa severa Kosova odmah nakon izbora Nikolića za predsednika dobili poziv da učestvuju u dijalogu sa Prištinom.
Pantić je naveo i da je nedavno razgovarao sa nemačkim ambasadorima u Prištini i Beogradu Piterom Blomajerom i Hajncom Vilhemom, i da je Vilhem imao više razumevanja za stavove Srba nego njegov kolega iz Prištine.
"Mislim da se polako i menja stav Nemačke kada je Kosova i Metohija u pitanju, da će morati da se prihvati realnost na terenu, a to je da Srbi koji žive u četiri opštine na severu ne žele da priznaju Kosovu.
Pantić je ocenio i da će se međunarodna zajednica u narednom periodu truditi da vrši pritisak na Beograd kako bi se ukinule institucije Srbije na severu Pokrajine.