Mileva Marić potiče iz uticajne porodice iz Vojvodine, a rođena je sa iščašenim levim kukom, te je ceo život bila ćopava.
Iako su je zbog izgleda svi žalili, ona je uspela u Sremskoj Mitrovici da završi gimnaziju 1890.godine kao najbolja učenica, a ubrzo i Kraljevsku školu u Šapcu.
Na studije odlazi u Cirih gde upoznaje tri godine mlađeg kolegu u koga se strasno zaljubila. Taj koelga bio je Albert Ajnštajn.
Slika sa venčanja Mileve Marić i Alberta Ajnštajna
Njeni roditelji se nisu protivili ovoj vezi jer su mislili da niko neće hteti da je oženi zbog izgleda, a veliki protivnici ove veze su bili Albertovi roditelji jer Mileva nije bila Jevrejka.
Zbog ove ljubavi Mileva nije uspela da položi završni ispit, a kada je dobila vanbračno dete sa Ajnštajnom, bila je odbačena od svoje porodice.
Kasnije je dobila još dva sina sa Albertom.
Kada je bilo izvesno da Mileva neće završiti fakultet i da samo Albert može da radi, odlučili su da stvore jednog genija koji će zarađivati za celu porodicu. Radili su zajedno sve projekte, a u javnosti se pojavljivao samo Albert Ajnštajn.
- Mnogo toga upućuje na zaključak da su se Albert i Mileva dogovorili da zajedničkim naučnim radom i znanjem kreiraju i promovišu jednog genijalnog naučnika i univerzitetskog profesora koji će zarađivati za celu porodicu - tvrdi Anastasija Larvolova, norveška naučnica.
Taj genije je za gotovo kompletnu svetsku javnost do sada bio samo Ajnštajn, jer je privatna istorija Alberta i Mileve prošla mnogo cenzura da bi se održao mit o Ajnštajnu, jednom od najvećih umova čovečanstva.
Mileva i Albert su često razmenjivali pisma jer su bili razdvojeni, a ta pisma su postala dostupna javnosti tek 2006.godine. U njima se vidi da je Albert u skoro svakom rešavanju problema imao pomoć Mileve Marić i da je njen doprinos fizici i matematici nemerljiv.
Tamna strana veze Alberta i Mileve prikazana je u dokumentarnom filmu “Mala moja veštice” u kome je Anastasija Hajdi Larvol njihovu ljubavnu prepisku pretvorila u dijalog. Film je 2009. prikazan na komemorativnoj sednici u Cirihu, kad se država posle 36 godina setila Mileve Marić, platila zakupninu njenog grobnog mesta i obnovila nadgrobni spomenik.
Njihovu ljubav je uništila Ajnštajnova ljubavnica Ezel, pa je on od Mileve zatražio razvod braka 1916.godine.
Mileva nije pomogla da se pomiri da će izgubiti muža, pa je jedno vreme bila i u psihijatrijskoj bolnici. Tek 1919.godine dala je razvod braka Albertu, a on je obećao da će joj pokloniti sav novac ako ikada dobije Nobelovu nagradu, što je kasnije i učinio.
Naredne godine života sa decom, bez muža, bile su veoma težak period u životu Mileve Marić jer je bila odbačena od porodice i morala je sama da se snalazi.
Iako su prekinuli vezu, oni su nastavili da se dopisuju, a do sada je otkriveno oko 800 pisama koja su razmenili i u kojima se ponovo potvrđuje činjenica da je Mileva Marić dala doprinos naučnim dostignućima koja su proslavila Alberta Ajnštajna.
Veliki ruski fizičar Avram Fedorovič Jofe svedočio je da je u rukama imao originale tri najvažnija “Ajnštajnova” članka, koji su bili potpisani sa Ajnštajn - Mariti. Mariti je bila švajcarska verzija prezimena Marić, pod kojim je Mileva upisana u Gradski registar Kantona Cirih.
Mileva nije mogla da se nosi sa bolešću svoje dece i preminula je 1948.godine od velike tuge, kako je kasnije posvedočila njena sestra.
Sahranjena je u Cirihu, a zvaničnici Srbije su tek 2009.godine odali javnu počast Milevi kada je osveštano i otkriveno njeno grobno mesto.