Tako da će, ukoliko predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika bude overen glasanjem vladajuće većine, počinioci ovih krivičnih dela moći da računaju na blažu kaznu od one zakonom propisane. Predlog novog krivičnog zakonika trenutno je u Skupštini Srbije. U sadašnjem, još važećem KZ, nije bilo moguće ublažavanje kazne za ova dela. Otmičari, silovatelji, trgovci ljudima i dileri nisu mogli da robijaju kraće od zakonski propisanih godina.
U obrazloženju ove izmene piše da je zakonikom, kojim nije bilo moguće ublažavanje kazne za ova krivična dela, zapravo derogiran institut ublažavanja kazne te da je to u suprotnosti sa odredbama opšteg dela Krivičnog zakonika.
Pisci novog zakona navode i da se u još važećem KZ ne vide kriterijume na osnovu kojih su odabrana upravo ova krivična dela, a kod kojih je zabranjeno ublažavanje kazne. Obrazloženje u prilog tome da se može umanjiti kazna za sva ova dela - silovanje, obljubu, dilovanje, trgovinu ljudima - po tvorcima novog zakona je i u sledećem: “Teško da se u tom pogledu može povezati silovanje sa nedozvoljenim prelaskom granice”... Tako se na kraju obrazloženja navodi da je opšte usvojeno mišljenje da bi ukidanjem odredbe da nema ublažavanja kazne zapravo bilo uklonjeno jedno „strano telo” i anomalija iz zakonika.
Poslanik SNS advokat Vladimir Cvijan, komentarišući za „Blic“ Predlog izmena Krivičnog zakonika kaže da se “novim predlogom sudovima ostavlja da odluče o kazni”.
- Ubuduće će za pojedina krivična dela moći da se uzme olakšavajuća okolnost što do sada nije bio slučaj - potvrđuje Cvijan.
Na pretpostavku da će na taj način počinioci najmonstruoznijih dela, poput silovanja, moći da budu na slobodi, na primer, posle šest meseci zatvora, Cvijan kaže:
- Nije to baš tako. Ranije odredbe su bile neustavne. Ne postoji obaveza suda da bude vezan bilo kojom odredbom zakona. Kazna će biti u potpunosti prepuštena sudu. Ako je bivša vlast sebi dozvolila da se meša u rad suda, sadašnja to neće raditi - zaključuje Cvijan.
Novi krivični zakonik predviđa i uslovni otpust posle dve trećine odležane kazne. Ono što propise u Srbiji razlikuje u odnosu na ostala zakonodavstva je činjenica da se novim zakonom uslovni otpust predviđa kao - obaveza suda. U drugim državama, pa i EU, takođe postoji uslovni otpust posle dve trećine odležane kazne, ali samo kao mogućnost o kojoj sud može da odlučuje i nije u obavezi da i učini. Ovom odredbom ne samo što se ublažavaju kazne kriminalcima, već se nameće i zaključak da haški optuženici neće moći da služe kaznu u Srbiji. Pojedini haški osuđenici su izlazili iz zatvora pre odslužene kazne, ali to je bila odluka suda, a ne obaveza što će biti slučaj u Srbiji.
Blic