Umesto toga, osećanje koje sam gajio prema njoj bilo je suviše vrelo, neuravnoteženo i grozničavo, kao napad malarije. Osećao sam da bi reči ’ljubav’ trebalo pristupiti veoma obazrivo, posebno onda kad se dovodi u vezu s Afrikom – i sve vreme motriti na remen s pištoljem – pošto je ta reč često označavala neku vrstu ubistva.“
Smešten u vremenski okvir druge polovine dvadesetog veka, roman Ljubavnici moje majke je povest o jednom čoveku, jednoj ženi i, povrh svega, jednom kontinentu, ispričana iz vizure mladića koji odrasta kraj nedokučive i gorostasne majke. Ona veći deo njegovog detinjstva provodi u lovu na bufale i slonove, pilotiranju lakim avionima iznad Zanzibara, Kaira ili Johanesburga ili posvećeno štrikajući... Iako ženstvena na način koji bi se teško mogao uklopiti
u stereotipno poimanje te reči – autor je poredi sa okeanima, zemljotresima i plimskim talasima
– ona poput magneta privlači rojeve neobičnih muškaraca. U pokušaju da razume šta za njegovu majku znači ljubav, Aleksander zapravo traži svoj put kući i mir sa gradom koji, poput nje, počiva na suprotnostima.
S trezvenim i demistifikatorskim odnosom prema istoriji i realnosti, služeći se živopisnim i
nesvakidašnjim likovima, pisac nas provodi kroz mračne tunele afričkih rasnih sukoba, lažne
revolucije, njenih privremenih pobednika i večitih gubitnika. Iako nas na ovom putu sve vreme
drži za ruku, njegov stisak je čvrst, a sve što nam govori duhovito je, promišljeno i – direktno!
Iako Afrika deluje nepremostivo daleko, čitaoci će s lakoćom i uživanjem prepoznati slike iz
života u svetu koji je u isto vreme pun nežnosti i nasilja, šarma i tegobe, bola i ljubavi, a u tom
prepoznavanju otkriti i autorovo uverenje da nam je potreba da budemo voljeni i da negde i
nekome pripadamo, svima zajednička, ma kako različiti bili.