BEOGRAD - Mito za polaganje ispita na fakultetima u Srbiji iznosi najčešće oko 300 evra, ali se novac ne daje direktno profesoru već posredniku, pokazali su rezultati istraživanja korupcije u visokom obrazovanju koje je u Beogradu predstavila Beogradska otvorena škola.
Istraživanje je realizovano u saradnji sa švedskom organizacijom "Ulof Palme" na uzorku od 1.800 studenata na oko 20 fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, piše portal EurAktiv Srbija. Istraživanje se sastojalo iz anketa, dubinskih intervjua i fokus grupa, s tim da su studenti različitih univerziteta odgovarali na različite grupe pitanja.
Kao primere koruptivnih radnji studenti su navodili zahteve profesora da studenti kod njih pohađaju privatnu nastavu, plaćanje taksi na fakultetima, udaljavanje sa ispita bez obrazloženja i zahteve za mitom da bi se izašlo na ispit. Na novosadskim fakultetima skoro 40 odsto studenata ocenilo je da najviše 10 odsto studenata nudi novac, usluge ili poklone da bi položili ispit.
Petina njih smatra da to čini između 10 i 30 odsto njihovih kolega studenata, a isto toliko ih veruje da između trećine i polovine svih studenata daje mito da bi položili ispit. Rezultati su slični i u delu odgovora koji se odnose na procene o profesorima koji primaju mito, navodi EurAktiv. Gotovo 40 odsto studenata misli da to radi najviše 10 odsto profesora, 16 odsto ima uverenje da mito prima od 30 do 50 odsto profesora, a 36 odsto akademca smatra da je korumpirano više od polovine profesora.
Na pitanje da li znaju cenu za određeni ispit, 15 odsto je odgovorilo da zna, a 40 odsto je dalo negativni odgovor. Na pitanje kome se najviše nudi mito, 16 odsto studenata misli da se nudi profesoru, 25 odsto posredniku, a petina nekome ko radi u administraciji.
Profesorska Pravnog fakulteta i clanica odbora Agencije za borbu protiv korupcije Radmila Vasić rekla je da nema informacija o rasprostranjenosti novčanog mita na fakultetima, ali da je "rasprostranjeno ili ušlo u naviku davanje usluga". Ona je navela da se za slučajeve korupcije u obrazovanju teško saznaje jer oba učesnika u tom procesu imaju koristi.
Prema oceni Mihaila Gajića iz Beogradske otvorene škole, "poražavajuće mali broj" studenata spreman je da prijavi korupciju što se može objasniti strahom studenata od profesorske solidarnosti. Istraživanje je pokazalo da studenti najviše veruju šefu katedre i njemu bi korupciju prijavila trećina studenata, a dekanu osam odsto. Gajić je naveo da vrlo mali broj studenata smatra da profesor treba krivično da odgovara za korupciju.
Četvtina studenata smatra da bi adekvatna kazna za korumpirane profesore trebalo da bude otkaz, 28 odsto je za otkaz bez prava povratka u profesiju, dok se za opomenu zalaže 16 odsto akademaca. Zatvor kao kaznu za profesora koji prima mito podržava samo osam odsto studenata.
Kad je reč o kažnjavanju studenata koji učestvuju u korupciji, skoro 40 odsto smatra da je dovoljna opomena, 19 odsto smatra da bi to trebalo da bude obnova godine, a 10 odsto se zalaže za belešku u diplomi. (Opširnije na euractiv.rs)