Operska diva Jadranka Jovanović dugo će pamtiti nedavni, nevoljom „obojeni“ boravak u Njujorku.
- Bilo je suđeno da iz Beograda doputujem u centar uragana Sendi to baš kada je dostigao najveće udare između 160 i 190 kilometara na sar. Trebalo je da održim koncert u dvorani čuvenog „Karnegi hola“. Ipak nakon toga sam uspela da održim koncert na drugom mestu i ekskluzvnoj sali na Menhtenu.-
To je bio humanitarni koncert gde je mecosopran i primadona „Beogradske opere“ zajedno sa publikom dala svoj doprinos svim stradilima od uragan Sendi, a njih je bilo mnogo. Ulaz na koncert je bio slobodan a svako od prisutnih je učestvovao shodno svojim željama i mogućnostima.
Koliko je teško srpskim umetnicima u Americi?
- Jako je teško moraju da rade mnoge stvari koji i svi drugi. Njujork je zaista skup : takse su velike, stanovi su skupi, iznajmljivanje soba je skupo. U tom gradu je dobro samo najuspešnijima, najbogatijima i onima koji su na određeni način različiti, to se tamo ceni, vrednuje i plaća. -
Imaju li Beograd i Njujork sličnosti?
- Ja sam takav zaljubljenik u Beograd, da ne može da mu konkuriše ni jedan drugi grad. Beograd čine ljudi. On nije lep ali ta njegova skrajnutost u Evropi je posebna jer je on uprkos tome uvek moderan. Uvek u centru zbivanja. Neuništiv.-
Šta strance prvo asocira na Srbiju?
- Postoje dve vrste stranaca: strancima koji dođu u srbiju i malo se upoznaju sa njom prva aspcijacija je promaja. Kažu da se nigde ne govori kao u Srbiji: -Pazi čuvaj se promaje.-
Onima koji nas ne poznaju asocijacija je Novak Đoković. Bog Srbiji nije mogao da podari ništa bolje nego rođenje tog divnog mladog čoveka koji ne samo da je uspešan, jer uspešnih ima mnogo, več je kao anđeo. On ima jednu dobrotu jednu plamenitost, humanizam . Ima dušu koja kao da je živela tri veka i pokupila svu dobrotu čovečanstva ali ne dobrote radi, već iskrenu istinsku sa svim onim temperamentaom jednog mladog čoveka. -
Imate li možda neki komentar na nedavna hapšenja koja potresaju srpsku javnost?
- Ne, ali bih mogla b da komentarišem ova dešavanja u Hagu, zaključno sa ponižavajućom osudom na doživotnu robiju generala Tolimira.Sada sam sigurno da svako ko je pošten nikada neće reći rečenicu : "Srbi stalno govore kako postoji teroije zavere." Pa mi živimo teoriju zavere Ona se nije desila pa je mi učimo kroz istoriju , ona se dešava pred našim očima .Terorija zavere sa vidi sa svakom konkretnom presudom u Hagu . Razumljivo je entievrospko raspoloženje u srpskom narodu posle svega. -