Ali ako još očajavate nad svojim rezultatima testova inteligencije sigurno će vas obradovati najnovija vest - rezultati raznih testiranja inteligencije su beznačajni i ne mogu da otkriju koliko je pojedinac pametan, pokazala je studija kanadskog Univerziteta Ontario u kojoj je učestvovalo 100 000 ljudi.
U njima su ispitanici rešavali 12 različitih testova inteligencije koji su uključivali zadatke planiranja, logičkog zaključivanja, pamćenja i pažnje. Naučnici su u najvećoj studiji ikad sprovedenoj na temu inteligencije zaključili kako je rezultat takvih testova beznačajan jer su oni previše pojednostavljeni i nespecifični, piše Daily Mail.
Ono što čini nekoga inteligentnim previše je kompleksno da bi se svelo na samo jedan test, objasnili su stručnjaci koji su skenirali rad mozga volontera dok su rešavali testove.
- Ako ne ostvarujete dobre rezultate u testovima inteligencije, to samo govori da ste loši u njihovom rešavanju, i ništa ne znači za vašu inteligenciju, to jest, ako imate loš rezultat niste obavezno i glupi - kaže voditelj studije, Rodžer Hajfild.
On je uporedio ljudsku inteligenciju s Olimpijadom i objasnio kako ne možemo tvrditi da je trkač na sto metara fizički bolje spreman od sportiste koji se takmiči u maratonu. Onaj ko ima bolju kratkoročnu memoriju ili brže zaključuje ne mora biti inteligentniji od onog kome treba malo više vremena za zaključke, ali zato ima bolju dugoročnu memoriju ili se bolje snalazi u prostoru.
Prema konvencionalnim testovima, prosek koeficijennta inteligencije u društvu iznosi 100, a društvo visoko inteligentnih ljudi Mensa u svoje članstvo prima samo članove s koeficijentom inteligencije većim od 148.