Čelisti Stjepan Hauser i Luka Šulić - poznati kao duo 2Cellos, su, između ostalog, svirali zajedno sa Red Hot Chili Peppersima, sa Steve Vaijem su čak i snimili AC/DC obradu „Highway To Hell“, a turneja Eltona Johna se bez njih dvojice više ne može zamisliti.
-Svako tu može da stavlja šta hoće, nama se posrećilo. Imali smo viziju, hteli smo da napravimo nešto drugačije - pomaknemo neke granice, skroz se oslobodimo i iskoristimo svu našu maštu, energiju. Radili smo sami od sebe, onako kako mislimo da je dobro, i desilo se ono najbolje. Zadržali smo dignitet i u klasičnoj muzici, a uspeli da pridobijemo sve slojeve ljudi. Intelektualci, radnici, fudbaleri – svi nas slušaju. Postigli smo ono što smo hteli.
Kako reagujete na kritike da svirate obrade, a ne autorske stvari ?
-Imamo u planu autorske pesme, jedna će biti na ovom drugom albumu što izlazi u januaru. Nadam se da ćemo, u budućnosti, pisati sve više naših stvari.
Otkud saradnja sa Steveom Vaijem?
-To je išlo preko producenta Boba Ezrina, sa njim smo radili ovaj novi album. Kontaktirao ga je i – pristao je, na našu sreću i zadovoljstvo.
O Eltonu Johnu...
-Odličan, velikodušan, srdačan... Pomogao nam je u karijeri više nego iko drugi. Zauvek ćemo mu biti zahvalni.
Da li je i inače onakav kako izgleda na sceni?
-A kako izgleda na sceni ? (smeh). Nije umišljen, a imao bi pravo da bude. Legenda.
Šta će posebno čuti beogradska publika u odnosu na druge koncerte?
- Videćemo (smeh), ko zna. Spontano se uvek nešto desi.
Gost na beogradskom koncertu 2Cellos će biti Stefan Milenković
Otkrili su nam Stjepan i Luka da će se večeras na bini pojaviti i Stefan Milenković.
-On je super. Odavde je, svira isto gudački instrument kao i mi... Kad smo bili mali gledali smo ga otvorenih usta. Stefan je, takođe, imao razne projekte – sa Vlatkom Stefanovskim je, recimo, svirao električnu violinu... Voli da improvizuje, tako da će biti zanimljivo. Razmena iskustava.
Da li ste prvi put u Beogradu?
-Da. Nismo još stigli da obiđemo grad.
Kakva su vaša očekivanja uoči Sava centra?
-Očekujemo sjajnu, neponovljivu atmosferu. Čuli smo da je beogradska publika luda.
-Sting, mislim da bi se njegov glas sjajno uklopio u sve ovo, a sa kim planiramo da sarađujemo – ne bih otkrivao. Zanimljivije je ovako, kad se nagađa.
Verujete li da ćete brzo ponovo doći, ili kao svetske zvezde, za nekoliko godina?
-Obavezno stižemo uskoro ponovo, sledeći put moramo u Arenu (smeh).
O poznanstvu sa Lukom...
-Znamo se mi dugo. Kao tinejdžeri smo bili konkurencija – takmičenja, seminari...
...a sada ne možete da prođete ulicom, a da vas neko ne prepozna?
-To je lepo, nema nikakvih incidenata. Volimo naše obožavateljke.
Koliko ima improvizacije u svemu što radite?
-Volim da improvizujem – zato sam se osećao dosta limitirano da sviramo samo klasiku, note koje postoje već 200 godina. Čelo ima strašne mogućnosti – zna da zazvuči kao najnežniji instrument u toplim, sporim melodijama, ima najbliži ton ljudskom glasu, a u isto vreme može da „roka“ kao električna gitara, da svira visoko kao violina. Može i da se lupa po njemu pa da posluži kao perkusija... Nema šta ne može, idealan instrument. Mi samo na dva čela pokušavamo da dočaramo zvuk celog benda.