Svaki drugi stanovnik Srbije je umereno, srednje ili ekstremno gojazan, pa je jasno je da epidemija gojaznosti nije zaobišla ni našu zemlju. Osim toga, podaci stručnjaka objavljeni na Prvom srpskom kongresu o gojaznosti, nedavno održanom na Zlatiboru, ukazuju da svaka treća žena u Srbiji ima prekomernu telesnu težinu, a lekari kažu da se do 2040. godine očekuje porast broja gojaznih, naročito muškaraca.
Ovi podaci upozoravaju da će, ukoliko se ne bude radilo na prevenciji i lečenju gojaznosti, za dve-tri decenije u Srbiji biti i više pacijenata sa poremećenim metabolizmom masti, obolelih od dijabetesa, ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti, ali i onih sa povećanim rizikom obolevanja od nekih oblika karcinoma.
"Brojne epidemiološke studije ustanovile su blisku povezanost gojaznosti i maligniteta", - kaže profesor dr Milan Petakov, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, pišu Novosti.
"Iako je prava priroda ove veze nedovoljno razjašnjena, brojni podaci pokazuju da kanceri „vole“ metabolički milje gojaznih, dakle mikrosredinu veoma sličnu tumorskoj. Pretpostavlja se, naime, da je tumorska mikrosredina praktično identična onoj koji vlada u slučaju prekomerne telesne težine."
Štaviše, hormoni čije su vrednosti mnogo povećane kod gojaznih, praktično obezbeđuju „hranu“ za tumorske ćelije, ali i sve drugo što je karcinomu neophodno da se razvija, širi i metastazira.
Od ukupnog broja preminulih od svih vrsta karcinoma, prekomernoj telesnoj težini i gojaznosti pripisuje se oko 14 odsto smrti muškaraca i 20 odsto žena. Osim toga, poznato je i da je gojaznost glavni faktor rizika za nastanak karcinoma, dojke, debelog creva, jednjaka i prostate.
"Zna se da insulin deluje kao promotor rasta i umnožavanja kako zdravih tako i malignih tkiva, a s obzirom na to da organizam gojaznih karakteriše povećana količina insulina, ne čudi što se i maligni tumori brže razvijaju", objašnjava docent Petakov. "Maligni tumor, međutim, nikako ne može da bude uzročnik gojaznosti, jer u određenom stadijumu karcinom zapravo uzrokuje drastično mršavljenje pacijenta."
Kada je reč o lečenju gojaznih koji su oboleli od raka, naš sagovornik poručuje da je njihovo lečenje mnogo teže jer su antikancerske terapije manje efikasne, pa je i smrtnost obolelih veća u odnosu na pacijente koji nisu gojazni.
"Presudna uloga insulina Iako je potvrđeno da insulin ne može direktno da napravi tumorsku ćeliju, veruje se da u metabolizmu gojaznih postoji još neki dodatni činilac koji pokreće stvaranje malignih ćelija, a insulin nedvosmisleno potpomaže njihovo umnožavanje. Zato gojaznost i jeste jedan od faktora rizika za nastanak karcinoma", objašnjava profesor Milan Petakov.