Uprkos činjenici da nas praznici čine veselima i ispunjenima, nije retkost da se upravo tada neki osećaju usamljeno, a u podvlačenju crte o ličnom uspehu, rezultat je često razočaranje.
Praznična depresija nije više tipična samo za dobrostojeće slojeve, već pogađa i običan svet. Prema rečima psihoterapeuta Marije Vezmar, postoje mehanizmi odbrane od loših emocijau tim danima i moguće je zadržati dobro raspoloženje.
„Svaka Nova godina, praznik, bitan datum donosi često razmišljanja o tome šta je iza i ispred nas što često dovodi do psihološkog bilansiranja. Često smo nezadovoljni tim bilansima, jer očekujemo previše od datuma. Kada podvučemo crtu vidimo da se nije desilo ono što smo očekivali, i tada dolazi do neraspoloženja, gubitka volje, nesanice, razdražljivosti, tuge, sete", objasnila je dr Vezmar za RTS.
Praksa pokazuje da su porodična praznična okupljanja često okidač da se posle dužeg oklevanja donese odluka o razvodu braka.
„Ljudi su tokom praznika više usmereni jedni na druge i provode dosta vremena zajedno. Kada sve ono što je stavljeno pod tepih dođe u prvi plan dolazi do burnih dramatičnih situacija i donošenja velikih životnih odluka, koje nikad nisu dobre kad su ishitrene i impulsivne, pa treba sačekati da se mirne glave sprovedu", savetuje doktorka Vezmar.
Prema njenim rečima, zamkama želja za velikom promenom treba da se izbegnu jer je upravo mehanizam magijskog očekivanja da će prazik doneti nešto novo uzročnik praznične depresije.
„Očekivanja treba da budu da razumemo sebe, a ne da se svet promeni i namesti po našoj meri. To će pomoći da praznici proteknu onako kako treba, u veselju, raspoloženju, da se malo odmorimo. Možemo uvek da pomognemo ne samo materijalnim, već i emotivnim i psihološkim davanjem – volontiranjem, dobrotvornim radom, pomaganjem nekome pored sebe... Uvek treba pomoći. To dobar antidepresiv za svakoga", zaključila je dr Vezmar.
Izvor: RTS