MMF je odnedavno ublažio stav po pitanju smanjenja budžetskog deficita.
Prebrzo smanjenje deficita može da bude kontraproduktivno za prezadužene države kao šta je Grčka, ocenio je MMF.
Evropski komesar, međutim, smatra da studija na kojoj je zasnovana najnovija ocena MMF, datira od oktobra i u nju nisu uključini kompletirani podaci, kao i da previđa činjenicu da investitori očekuju od vlada smanjenje javnog duga.
"Potrebno je uzeti u obzir momenat poverenja", izjavio je Ren tokom izlaganja u Briselu dodavši da se uticaj mera štednje razlikuje od države do države, u funkciji pre svega pristupa tržištima.
Ovakva ocena izgleda da oslikava razlike u gledištu trojke, Evropske komisije, MMF i Evropske centralne banke (ECB), po pitanju načina ostvarenja privrednog oživljavanja zemalja evrozone koje su u krizi.
Pre Oli Rena, predsednik ECB Mario Dragi je u četvrtak demantovao mogućnost usporavanja napora u cilju smanjenja javnog duga.
"Ukoliko je već postignut tako veliki napredak zahvaljujući ogromnom žrtvovanju, sada ne bi bilo dobro vratiti se na situaciju koja je već ocenjena kao neodrživa", rekao je predsednik Dragi tokom redovne mesečne konferencije za štampu u Frankfurktu, sedištu ECB.
Komesar Ren, pak, smatra da su zahvaljujući preduzetim rezovimi budžetski deficiti postali podnošljiviji, te da su državni dugovi održiviji, ali da je potrebno učiniti dalje napore u cilju smanjenja jos uvek visokih državnih dugova.
"Šta bi se dogodilo da je Italija u novembru 2011. odustala od svoje budžetske politike?", zapitao se Ren.
Razlog rastućeg zaduživanja Italije pred kraja mandata premijera Silvija Berluskonija je po mišljenju evropskog komesara nepoštovanje preuzetih obaveza tadašnje vlade.
"Italija ima dug koji prelazi 120 odsto bruto domaćeg proizvoda", dodao je Ren
Komesar je naveo Francusku i Španiju kao dalje primere prezaduženosti, ali je odbio da iznese svoje mišljenje u pogledu davanja dodatnog roka ovim zemljama za smanjenje deficita, prenela je novinska agencija Rojters.
(Tanjug)