Materijalni dokazi za ovakve tvrdnje su “tanki”, ali crtež sa arheološkog nalazišta Čatal Hejuk iz vremena Neolita prikazuje dve figure u zagrljaju, a naspram nje, majku sa detetom u naručju.
Kako su ljudi došli do tog saznanja je misterija. Najveća verovatnoća je da su posmatrali cikluse reprodukcije kod životinja i uopšte primetili da ako žena ne spava s muškarcem, ne može biti trudna.
Međutim, to ne znači da su rani ljudi seks posmatrali isključivo iz tog ugla, to jest da su ga isključivo povezivali s reprodukcijom.
Oko sredine 20. veka antropolozi koji su ispitivali Australiju i Novu Gvineju izveštavali su da njihovi subjekti nisu spoznavali vezu između seksa i rođenja deteta.
Ipak, paralelna istraživanja pokazala su da su takvi nalazi u najboljem slučaju polu tačni.
Na primer, Bronislav Malinovski tvrdio je 1927. da stanovnici ostrva Trobrijan smatraju da očevi ne igraju nikakvu ulogu u stvaranju deteta.
Međutim, kasnija proučavanja iste grupe pokazala su da oni veruju kako sperma na neki način obavlja “koagulaciju” menstrualne krvi, koja zatim formira fetus.
Iako čudna, njihova poimanja začeća ipak su povezivala seks sa rođenjem deteta.
Ako smo uvek imali neku vrstu razumevanja da određena dela vode porođaju, da li su ta znanja imala neki uticaj na razvoj našeg društva?
Antropolog Holi Dunsvort smatra da, od celog životinjskog sveta, samo čovek ima takozvanu “reproduktivnu svest”.
To posebno znanje može objasniti i evoluciju tabua vezanih za seks, kao i našu sposobnost da pokorimo prirodu u našu korist – od stvaranja rasa pasa do planiranja porodice.
(Izvor:B92)