U svetu u kome 25 hiljada ljudi svakodnevno umre od gladi, a milijarda pati od izgladnelosti, gotovo polovina svetske hrane završi u smeću. Istraživanje britanskog Instituta industrijskih inženjera pokazuje da se godišnje baci od dve do četiri milijarde tona hrane. Najviše u Evropi i Americi.
Enormna količina otpada nastaje zbog lošeg skladištenja, strogih rokova prodaje, izobilja ponude i izbirljivih potrošača. Britanska studija otkriva da u pojedinim azijskim zemljama čak 80 odsto pirinča ne stigne do kupaca, dok Britanci godišnje bace oko četiri i po miliona tona hrane, javlja RTS-
"Opustili smo se jer je hrana bila jeftina, a kad je hrana jeftina ljudi postanu razmaženi i probirljivi. Sada cene rastu, pa trpimo posledice bacanja hrane", kaže Džejms Milton iz britanske dobrotvorne organizacije.
U pojedinim zemljama voće i povrće baca se samo zbog izgleda koji ne zadovoljava kriterijume velikih trgovinskih lanaca. Takođe se 550 milijardi kubnih metara vode potroši na uzgoj useva koji se nikada ne pojedu. Količina bačene hrane bila bi dovoljna da prehrani gladne u zemljama u razvoju.
"U protekloj godini cene pšenice i kukuruza skočile su 25 odsto, što je uticalo na život mnoge dece. Usled neuhranjenosti, svake godine umre oko tri miliona mališana. Smrtnosti doprinosi i rast cene hrane", kaže Brendan Koks iz organizacije "Čuvajmo decu".
A cene će ostati visoke i ove godine, predviđa Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu. Da bi se sprečili ogromni gubici, trebalo bi investirati u efikasnije načine uzgoja, transporta i skladištenja hrane. Ali i učiti potrošače u razvijenom svetu, da budu manje obesni.