Na kraju se odlučila za drugačiji metod lečenja - učešće u grupama za pružanje podrške obolelim od depresije. Postavlja se pitanje da li bilo uzimanje lekova bilo neophodno.
Kerolajn želi da ljudima sa sličnim problemima ukaže da antidepresivi nisu jedini način da se izbore sa depresijom i da nisu najdelotvornije rešenje
Kerolajn je počela da uzima antidepresive kada je imala samo 17 godina, tada nije ni slutila da će ih koristiti naredne tri decenije. Potražila je lekarsku pomoć jer nije mogla da se izbori sa nezadovoljstvom i bezvoljnošću. Budući da je i njena majka bolovala od depresije, znala je simptome ove bolesti, piše Blic.
- Za razliku od mojih vršnjaka, nikada nisam bila vesela, srećna ili fizički aktivna, često sam menjala raspoloženje. Jedan minut bih bila hiperaktivna, a već sledeći bih ležala, bila iscrpljena, uplakana, razdražljiva, ne bih mogla da ustanem iz kreveta ili razgovaram sa ljudima- rekla je Kerolajn.
Lekari su bili upoznati sa njenom porodičnom istorijom bolesti pre prepisivanja antidepresiva. Odlučili su da su oni najbolji za nju, ali joj nisu nimalo prijali.
- Uzimala sam lekove iako sam se osećala odsečenom od realnosti i imala sam strašne vrtoglavice- dodala je ona.
Gospođa Ašrafi je uzimala antidepersive i na fakuletu. Nakon diplomiranja, šest godina ih nije koristila. Postala je računovođa i upoznala svog supruga. 1991. godine kada je pokrenula novi posao, promene raspoloženja su se ponovo javile. Lekar je promenio njenu terapiju i preporučio joj da uzima Prozak.
- Uzimala sam ga narednih šest godina, ali su kontole bile svaka tri meseca, to mi je odgovaralo i stabilizovalo moje rasploženje, što mi je omogućilo da vodim normalan život. Udala sam se i dobila sina Vilijama koji sada ima 17 godina- ispričala je Kerolajn.
Međutim, ona je ubrzo počela da se nasilno ponaša pa je doktor zamenio lekove i prepisao joj Seroksat. Pozitivno delovanje novog leka trajalo je do 2003. godine kada su nastali novi problemi. Kerolajn su počele da muče samoubilačke misli, pa je prema preporuci lekara, Prozak vraćen u njenu terapiju.
- Osam nedelja dok sam uzimala Seroksat imala sam nepodnošljive stomačne bolove, glavobolje i vrtoglavice zbog kojih nisam mogla da vozim i odlazim na posao - ispričala je ona.
Njen prvi brak se 2002. raspao (kako ona ističe ne zbog depresije). Njen drugi muž Feri imao je veoma razumevanja za njenu bolest. Konačno, decembra prošle godine prestala je da uzima lekove i započela život bez pilula. Kada je ostavila lekove, bila je u potpunosti nepripremljena na posledice procesa odvikavanja. Ona veruje da su joj grupe za pružanje pomoći veoma pomogle.
Zbog svog višedecenijskog iskustva Kerolajn želi da sada ljudima sa sličnim problemima ukaže da antidepresivi nisu jedini način da se izbore sa depresijom, a njen primer pokazuje da svakako nisu i najdelotvorniji.