Građani u Srbiji učestvuju ličnim sredstvima sa 26 odsto u plaćanju zdravstvene zaštite, što je više u odnosu na prosek Evropske unije, gde se iz džepa finansira 20 odsto, izjavila je konsultant u Ministarstvu zdravlja dr Milena Gajić− Stevanović.
Ona je dodala da se može pretpostaviti da su stvarna izdvajanja i znatno veća, jer zvanična statistika nema podatke o plaćanjima kroz korupciju i sivu ekonomiju. „Radi se, međutim, na tome na naša zemlja uspostavi nacionalne zdravstvene račune, kao alatku za prikupljanje informacija o finansiranju zdravstvenog sistema i potrošnji i uskoro ćemo na jednom mestu imati podatke o javnom i privatnom sektoru, kao i inostranim donacijama“, rekla je dr Gajić−Stevanović. Prema njenim rečima, nacionalni računi su postali sastavni deo strategije Vlade Srbije u reformi zdravstvenog sektora. Memorandumom Vlade ove godine je prvi put predviđeno da se poveže rad ministarstava zdravlja i finansija i time osigura jasna vidljivost novčanih tokova u zdravstvenom sistemu. Nacionalni zdravstveni računi već postoje u većini evropskih zemalja, a u Srbiji projekt njihovog uspostavljanja finansira Svetska banka. Smatra se da su računi važni i za međunarodnu saradnju, jer treba da povežu i evropsko zdravstvo, kako bi pacijenti mogli da imaju uvid u usluge koje pružaju različite zemlje i da izaberu ono što je najpovoljnije. Dr Gajić−Stevanović je ocenila da su nacionalni zdravstveni računi ustvari „novi jezik komunikacije“ i da Svetska zdravstvena organizacija već sad ne dozvoljava učešće ni na jednom tenderu ako nije rađen u skladu sa takvom metodologijom. (“Pregled”)