Iako još nisu prebrojani svi glasovi, prema proračunu Ureda za statistiku Zemanov rival, šef češke diplomatije, knez Karel Švarcenberg, ne može čak ni glasovima velikih gradova koji idu njemu u prilog da nadoknadi zaostajanje od pola miliona glasova.
Nakon prebrojanih glasova sa 96 odsto birališta, Zeman vodi sa 55,5 osvojenih glasova, dok je Švarcenberg odvojio 44,5 odsto glasova.
Analitičari se slažu da Zeman pobedu može da zahvali populističkom "nemačkom adutu", sličnom onom koji je preokrenuo 2005. godine u susednoj Poljskoj ishod predsedničkih izbora u prilog outsajderu izbora, potonjem predsedniku Lehu Kačinjskom.
Dok je u Poljskoj protivkandidata Kačinjskog, sadašnjeg premijera Donalda Tuska, eliminisala glasina da se jedan od njegovih dedova prijavio sam u Vermaht, iako je kao većina Kašuba automatski mobilisan i prvom prilikom dezertirao, Zemanov izborni štab je u kampanji u drugom krugu iskoristio strah Čeha od imovinskih zahteva sudetskih Nemaca deportovanih iz Čehoslovačke posle Drugog svetskog rata.
Obe kampanje, i poljska pre osam godina i sadašnja češka svedoče o tome koliko je krhko pomirenje Nemačke sa istočnim susedima i još uvek bolne traume Drugog svetskog rata.
U anketi medju biračima Česi su knezu Švarcenbergu zamerali upravo to što nije Čeh već pripadnik stare nemačke plemićke loze, a njegova supruga Terezija ne govori češki jezik.
Zemanu u prilog je išlo i to što je Švarcenberg, iako je on lično daleko popularniji od Zemana, ipak ministar u rekordno nepopularnoj vladi Petra Nečasa.