Sećanja obogaćuju naš život, ali nije se uvek sve zaista tako desilo kao što se mi sećamo. Kada se sećamo, zapravo smo ubeđeni da naša sećanja odgovaraju stvarnosti. Bečki psiholog Julia Umek otkriva koliko se može uticati na naša sećanja.
1. Deža vi kao obmana u sećanju
Skoro svako zna za takozvane deža vi doživljaje. Pritom se radi o obmani u sećanju koja nam daje utisak da smo već jednom doživeli jednu novu situaciju koju trenutno doživljavamo. Najčešće su deža vi doživljaji posledica umora i iscrpljenosti i počivaju na sličnosti specifičnih karakteristika sadašnje situacije.
2. Mozak nam priča priče
Američki psiholog Elizabet Loftus dokazala je još devedesetih godina koliko je lako da se ljudima usade lažna sećanja, na primer pomoću montiranih slika na kojima su ispitanici sebe videli kao dete u balonu. Polovina njih je kasnije verovala da su zaista leteli u balonu. Samo verovanje da smo nešto određeno doživeli još uvek ne znači da se to zaista i desilo.
3. Trening pamćenja preko osećanja
Kako prijatan tako i negativan stres pojačavaju sećanje. Grozna ili lepa osećanja se čoveku mnogo jače utisnu nego neutralna. Umetnici pamćenja koriste ove emotivne faktore da bi zapamtili ogromne količine informacija. Oni povezuju ono što treba da upamte sa predmetima, mestima i mirisima. Osećanja koja su sa njima povezana olakšaće sećanje i to može svako da nauči.
4. Flešbekovi
Koliko jako mogu u pamćenje da se urežu emocije i sećanja vidi se i kod pacijenata sa traumom. Pritom već minimalne asocijacije dovode do fenomena koji se odvija pred njihovim unutrašnjim okom kao ponavljanje traumatičnog doživljaja.
(Compress)
BEČ, 22. aprila 2009.