Tokom finansijske krize i depresije povezane s njom, mnogi utehu traže u omiljenoj hrani, tvrde naučnici sa Univerziteta Majami. Oni tvrde da ljudi pod stresom unose i do 40 posto više kalorija nego inače, a to čine jer hranu povezuju s prijatnošću.
"Ne težimo za određenim ukusima, nego što većoj količini hrane, što objašnjava paradoks da se ljudi u vreme neimaštine debljaju", rekao je vođa studije Džuliano Laran.
On objašnjava da ljudi teže za masnom, nezdravom i kaloričnom hranom zbog osnovnog instinkta preživljavanja, jer smatraju da im je egzistencija ugrožena. Tada se okreću zadovoljenju osnovnih potreba, kao što je hrana.
Naučnici su otkrili da ljudi u zadovoljnom i srećnom stanju pojedu i 25 posto manje kalorija nego što je prosek, što govori u prilog tome da nam telesne potrebe postaju manje važne čim su ispunjene one duhovne.
Ovo otkriće može imati važan uticaj na stvaranje zdravih navika u ishrani i podsticanje samokontrole emotivnog prejedanja, ističe Laran.