U opuštenom i otkačenom maniru, kao što i kaže slogan “Cool & Crazy“, počela je Nedelja norveškog filma! Odličan filmski izbor iz zemlje koju će, posle ove filmske revije, mnogi planirati da što pre posete.
Duhovit, opušten, kreativan i zanimljiv narod su Norvežani. Svakako, ne treba generalizovati, ali utisak koji su na otvaranju Nedelje norveškog filma u Dvorani kulturnog centra Beograda (DKC) na posetioce ostavili prisutni Norvežani, formirao je takvo mišljenje.
Srdačan domaćin, a sudeći po izboru filmova za specifične revije poput ove – i kvalitetan selektor, Nebojša Popović, prvog dana ove filmske nedelje (od 22. do 29. aprila), upoznao nas je sa nekoliko simaptičnih Norvežana: direktorom međunarodnog odeljenja Norveškog filmskog instituta Janom Erikom Holstom, dvojicom reditelja mlađe generacije – Jensom Lienom i Hišamom Zamanom i, naravno, norveškim ambasadorom Hakonom Blankenborgom.
Puna sala DKC-a, svako duhovito obraćanje ispratila je burnim aplauzom. Ako ih je iznenadila srdačnost beogradske publike, posle ovog filmskog susreta Srbije i Norveške, mogu biti uvereni da ovde za van-holivudske kinematografije uvek ima mesta. To smo iznova dokazali. Kao i što je i DKC opet dokazao da je dobar domaćin susreta sa filmovima za koje najčešće nema mesta na redovnim bioskopskim repertoarima.
Na početku beše… “Nezgodan čovek”
Takođe, atraktivni prizori iz filmova (pri čemu ne mislim isključivo na fjordove i Oslo!), barem nekolicini će Norvešku staviti na listu zemalja koje obavezno treba posetiti.
Jedan od naslova koji nesumnjivo odgovara sloganu “Cool & Crazy” jeste višestruko nagrađivan “Nezgodan čovek” (The Bothersome Man) Jensa Liena, koji je izuzetno raspoložen čak i fotografisao publiku na otvaranju ove filmske revije.
Lienov film iz 2007. godine, nastao po radio drami Pera Šrajnera, koji potpisuje i scenario – jeste jedan portret raja ili pakla, a možda i grada koji može biti u Norveškoj ili bilo gde u svetu. Sve zavisi od ličnog doživljaja. Neko će videti horor, neko komediju, neko politički film, a biće sigurno i onih kojima će sve delovati kao priča o svemu i ničemu.
U centru ovog “sveta” je četrdesetdvogodišnji Andreas koga autobus dovozi u sred “ničega” (snimljeno u pustinji na Islandu koja izgleda potpuno vanzemaljski), gde ga preuzima misteriozni čovek sa napuštene benzinske pumpe. Ćutke, on odvozi Andreasa u sterilni grad (Oslo) gde automatski dobija posao računovođe, a ubrzo i upoznaje devojku. Neko bi rekao da mu sve ide po planu. Raj?! Međutim, svi su previše ljubazni, nigde nema dece, ne postoje ukusi i mirisi. Čak je nemoguće i ubiti se, što će “nezgodni čovek” Andreas pokušati. Pakao?!
Uz birane reči i u isto vreme umirujuće i uznemirujuće tonove svetla i boje, Lien stvara film koji je pomalo komičan, pomalo bizaran i strašan, a najviše od svega jeste jedno tiho/glasno razmišljanje o postojanju. Današnjica?!
One koji traže “kul i otkačeno”, nadrealnost Lienovog filma, zajedno sa sjajnom vizuelnošću i glavnim glumcem Trondom Fausom Aurvagom, sigurno neće ostaviti ravnodušnima. A oni koji se kod nas bave filmom bi trebalo da se raspitaju kod norveških kolega kako nastaje takav film sa čak i manjim budžetom od nekih domaćih ostvarenja.
Učiti od Norvežana
Do 29. aprila pred Beograđanima je nesvakidašnje dobra prilika da, ako do sad nisu, upoznaju norvešku kinematografiju, čije napredovanje Norveški filmski institut očigledno vrlo pažljivo osmišljava.
Od tridesetak celovečernjih igranih filmova, koliko ih je proizvela Norveška u 2008., polovina su komercijalne (što ne znači i loše) komedije, porodični filmovi, trileri i horori. Ostalo su ostvarenja koje je Institut podržao s jasnim ciljem da budu dostojna konkurencija većim svetskim kinematografijama. Dokaz da u tome uspevaju jeste zapaženost norveških ostvarenja na festivalima, kao i otkupljivanje prava za američke rimejke. Na primer, najpoznatiji rimejk je film “Insomnia” koji je Kristofer Nolan snimio na osnovu istoimenog norveškog filma. Norveški original, koji je na izvestan način bolji od odličnog Nolanovog filma sa Al Paćinom i Robinom Vilijamsom u glavnim ulogama, biće prikazan na Nedelji norveškog filma u ponedeljak, 27. aprila, u 21h.
Najbolji dokaz da norveška kinematografija ima svoju specifičnost jeste činjenica da su domaći filmofili neke od filmova sa programa pogledali ne samo na domaćim festivalima, već i na “druge načine”.
Katarina Milovanović