Cene sirove nafte su juče na svetskim berzama pale ispod 74 dolara za barel, što je posledica popuštanja napetosti oko iranskog nuklearnog spora i činjenice da su trgovci ostvarili profit na račun prethodnog povećanja cena, ali analitičari ipak upozoravaju da su razlozi koji obično uzrokuju rast cena "tečnog zlata" još uvek prisutni.
Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u avgustu je na Njujorškoj robnoj berzi opala 55 centi, na 73,54 dolara za barel, za razliku od protekle dve nedelje kad su kotacije ove sirovine uglavnom rasle.
Evropska "brent" nafta, na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu, takođe je pojeftinila, pa je barel dragocene tekućine na tom tržištu koštao 72,89 dolara, ili 62 centa niže nego potkraj minule sedmice. Tržišta nafte su juče svakako reagovala na neke naznake da bi u odnosima Zapada i Irana, drugog najvećeg proizvođača ovog energenta među članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte, moglo da dođe do boljitka. Glavni irački pregovarač Ali Laridžani je u petak izjavio da "nuklearno pitanje nije tako komplikovano da ne bi moglo da se reši razgovorom". Za sutra je zakazan zvanični sastanak između Laridžanija i predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku, Havijera Solane. (“Pregled”)