Načelno je u Iranu nevenčanim parovima zabranjen zajednički život u jednom stanu. No i pored toga se sve više mladih, posebno u velikim gradovima i među studentskom populacijom, se opredjeljuje na zajednički život.
Atefeh ima 22 godine i studira u Amolu, malom gradu na severu Irana. Ona poslednje dve godine živi sa svojim dečkom u zajedničkom stanu o čemu za Dojče vele kaže: "Naravno ne zna svako da mi zajedno stanujemo. Naši prijatelji to znaju, ali većina mojih prijatelja takođe živi sa svojim partnerima."
Odnos prema parovima koji žive zajedno nevjenčani nije zakonski reguliran u Iranu, ali seksualne veze izvan braka su kažnjive. Osuđenima prijeti javno bičevanje ili višegodišnji zatvor.
Najčešće su komšije ili građani odani režimu i vladajućoj ideologiji ti koji prate ko ulazi ili izlazi iz kuće. U slučaju sumnje oni o tome informišu roditelje ili vlast. Atefeh ne strahuje od svojih roditelja: "Oni znaju za to, zato se ja ne bojim toliko kao većina".
Ali strah od denunciranja je sveprisutan: "Mi smo uvek vrlo budni i oprezni. Kada napuštamo kuću uvek vodimo računa o tome, da niko nešto ne primeti."
Sociolog Said Peyvandi, koji živi u Parizu, smatra da je ova nova forma zajedničkog života "siva zona iranskog društva koja se do sada gotovo uopše nije istraživala, a koja je u suprotnosti s javnim diskursom i tradicionalnim porodičnim vrednostima.
"S obzirom na razvoj događaja u poslednjih 25 godina on kaže: "Dogodila se jedna tiha, demografska i sociološka revolucija."
Peyvandi smatra da su pokušaji vlade u Teheranu da deluje protiv ovakvog razvoj događaja bez izgleda za uspeh. "Prevelika je želja mladih generacija za slobodom i nezavisnošću", kaže ona.