Legendarni fudbaler i legendarni selektor, čovek koji je u srpskom i jugoslovenskom fudbalu - Aleksandar Tirnanić Tirke (15. 7. 1910, Krnjevo – 13. 12. 1992, Beograd) trajao je gotovo sedam decenija. Počeo je sa 13 godina u malom klubu SK Olimpija (1923), nastavio u "Jugoslaviji" (1924), prešao u BSK iste godine i tamo ostao do 1937, kada "iz inata" prelazi u "Jugoslaviju", da bi pred kraj karijere igrao za BASK (1938–1939) i SK Jedinstvo (1939–1941).
Na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. u Montevideu (Urugvaj), Tirnanić je sa nepunih 20 godina od kojih ga je delio jedan dan postigao gol i postao najmlađi stelac. To ga je uvrstilo među igrače koji su najmlađi postigli gol.
Učestvovao je u osvajanju četiri titule BSK-a. Za reprezentaciju je odigrao 50 utakmica i dao 12 golova. Debitovao je 6. 12. 1929. protiv Rumunije a poslednji, 50. meč odigrao je 31. marta 1940, opet protiv Rumunije i opet u Bukureštu.
Dres selekcije Beograda oblačio je 34 puta.
Bio je brz, odličan dribler, sa dobrim centaršutem. Sa Mošom Marjanovićem činio je veliki tandem u BSK-u i reprezentaciji.
Podržao je bojkot Olimpijade u Berlinu, družio se sa komunistima revolucionarima Lolom Ribarom i Veselinom Maslešom, a poznavao je i Koču Popovića.
Posle rata bio je selektor i član selektorskih komisija od 1946. do 1961. i učestvovao u sastavljanju čak 125 državnih timova – 34 je sastavio samostalno, 91 u okviru raznih komisija. Sa trenerom Tonijem Pogačnikom smatra se tvorcem olimpijskog tima iz 1952. koji je u Helsinkiju osvojio srebrnu medalju, a stariji ljubitelji fudbala sastav Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec izgovaraju sa najvećim poštovanjem kao najbolji tim koji je Jugoslavija imala.
Aleksandar Tirnanić je bio čovek velikog šarma, duhovit na terenu i van njega. Voleo je sva zadovoljstva života, imao je ukus za sve što je lepo. Voleo je ljude, muziku, društvo, kafanu...
- Pre rata je malo ko vodio računa o tome šta igrači rade u slobodnim časovima. Moša i ja smo svake večeri izlazili, sedeli po kafanama, zabavljali se. Nikome nije padalo na pamet da nas kritikuje, još manje da smatra kako nesportski živimo. Takvo je bilo vreme. I shvatanje. Mi smo, kao i ostali, trenirali redovno, trčali na utakmicama, borili se, Često odlučivali i pobednika, pa je bilo čak i simpatično živeti javni život. Moša je bio popularniji od mene - pričao je Tirke o svojim i Mošinim boemskim danima.
Teško je reći da li je u odnosu Tirketa i Miljanića bilo obostrane iskrenosti ili su, kao uglađeni ljudi, bili pod neprozirnom maskom. Ipak, Tirke je davao savete Miljaniću. Naročito je insistirao na tome da se mladi stručnjak ne povodi za modom, da ne presađuje na naš fudbal ono što su trenutno posedovali Mađari, Nemci, Englezi ili Holanđani.
- Talenat je u nogama, fudbalska inteligencija u glavi. Mi moramo sačuvati igračima slobodu duha, taj naš smisao za improvizaciju i igru, dati im slobodu da samostalno rešavaju situacije na terenu. Moramo negovati agresivnu igru, nismo za defanzivno loptanje, to nije u našem mentalitetu - govorio je Tirke.
U projektu "Montevideo, Bog te video", legendu srpskog i jugoslovenskog fudbala Aleksandra Tirnanića Tirketa igra mlada zvezda Miloš Biković, koji je publiku apsolutno osvojio u prvom delu film, zatim u seriji "Na putu za Montevideo", a sigurno će i u filmu "Montevideo, Bog te video 2".
Izvor: "Asovi veka" (Mile Kos, 1999)/Intermedia Network