"Bila je privilegija i čast predstavljati klub ovako dugo, neverovatno sam ponosan na svu podršku koju smo imali i koju imamo. Toliko je sećanja koja bih želeo da podelim sa svima, i na kojima bih hteo da se zahvalim navijačima", rekao je Karager, koji od 1996. godine nosi crveni dres.
Kao dečak, sanjao je dres Evertona, a najveće fudbalske snove ostvario je sa Liverpulom 2005. godine, kada je učestvovao u najluđoj turneji, a zatim i finalnoj utakmici i preokretu u Ligi šampiona svih vremena. Klub je došao do grupne faze kroz kvalifikacije, kroz iglene uši su se "skauzeri" provukli ispred Olimpijakosa, zatim su u nokaut fazi pali Leverkuzen, Juventus, i u polufinalu, Murinjov Čelsi.
Malo je falilo da "klempavog" podigne i 2007. godine u reprizi nezaboravnog finala. Liverpul je tada imao šansu da se sa milanskim timom izjednači po broju titula u Evropi, ali šestog trijumfa nije bilo. Real je i dalje neprikosnoven sa devet, Milan ima sedam, a Liverpul brani čast "ostrva" sa pet ušatih pehara.
U Ligi šampiona, koja je sada skoro nedostižna za slavni klub, Karagera su dobro zapamtili Zlatan Ibrahimović, Andrej Ševčenko, Ronaldinjo, Didije Drogba, Ernan Krespo i ostale zvezde svetskog fudbala, za koje je odbrana Liverpula na čelu sa Karagerom često bila nepremostiva prepreka.
Reprezentacija - i ne baš toliko bitna. Engleska je igrala u četvrtfinalu Svetskog prvenstva protiv Portugala, Karager je ušao u 118. minutu u igru. Na red su došli penali, promašili su Lampard, Džerard i Džejmi.
Debitovao je protiv Midlzbroa 1997. godine u januaru kao osamnaestogodišnjak.
Debi na Enfildu obeležio je pogotkom, mesec dana kasnije protiv Aston Vile.
"Bilo mi je žao što smo ispali, naravno. Nikad nisam davao manje od maksimuma na utakmici. Uprkos tome, dok je čitava Engleska žalila za propuštenim prilikama, mene se non-stop javljala ista misao. Dobro je da nije Liverpul, radije bih promašio penal za Englesku. I Keni Dalgliš mi je slao poruke utehe, ali nisu me porazi boleli kao u klubu. Nije da nisam mario, ali jednostavno, Engleska nije u vrhu mojih prioriteta", napisao je u autobiografiji.
O pripadnosti Liverpulu svedoči i izgovor. "Skauzerski" naglasak doveo je do toga da Amerikanci titluju Karagerov govor na engleski jezik. Na istom jeziku pričali su Pepe Reina i Lukaš Leiva, ali njihove reči tada nisu prevođene.
"Neverovatno! Kada sam saznao da se Karager jedva sporazumeva i sa Džerardom, postalo je jasno da skauzeri "ne znaju" engleski, ali Džejmi je izgleda otišao korak dalje", rekao je čelnik američkog Kanala 5 za britansko tržište prošle godine.
Osim Premijer lige, osvojio je sve što treba, na putu od Istanbula do Vemblija. U klubu koji najviše slavi ofanzivce i golgetere, jedan heroj radničke klase prokrčio je sebi put do legende beskompromisnom igrom, fanatičnim pristupom na terenu, bez dlake na jeziku van njega. Godine 2009. osnovao je fondaciju koja je imenovana po broju "23", koji je nosio u Liverpulu, i čiji je cilj pomoć deci u razvoju u sportu.
U autobiografiji je priznao želju da bude menadžer Liverpula. Ko zna, možda se priča o njemu nastavi, bude uspešnija od igračke, i vrati klub na put stare slave. U svakom slučaju, Karager, zamenik kapitena, igrač iz senke Stivena Džerarda, stavio je znak jednakosti između svog i imena kluba. Umeo je i da kiksne i da se obruka. Ne sanja svaki navijač 11 Karagera na terenu, ali bi sigurno želeo da ostalih deset izgine za dres i grb kao on.
(Izvor: B.Vinulović/ Blic )