Realna cena ovogodišnjeg roda pšenice kreće se od 11 do 12 dinara po kilogramu, što je manje od 13 dinara koliko traže pojedini proizvođači, ali i znato više od devet dinara koliko su spremna da plate mlinarska preduzeća, izjavio je juče stručnjak Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.
Stanković, stručnjak Centra PKS za naučnoistraživački rad, ukazao je da je Srbiji godišnje potrebno milion i 850.000 tona pšenice da podmiri svoje potrebe. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu procenjuje da će ovogodišnji rod iznositi oko milion i 600.000 tona i da će dogodine od marta biti neophodno da se uveze još 250.000 do 300.000 tona.
Stanković je istakao da proizvodnja pšenice u poslednje dve godine stalno pada, tako da je ove godine manja za 21 odsto, zasejane površine se stalno smanjuju, a pšenicom bi u Srbiji optimalno moralo da bude zasejano od 750.000 do 800.000 hektara i da se proizvede milion tona, od kojih 900.000 tona meke i 100.000 tvrde pšenice. Pšenica je strateški proizvod, koji zemlji obezbeđuje sigurnost i stabilnost i kreatori ekonomske politike treba s dugoročnog aspekta da sagledaju tržišni koncept organizacije poljoprivredne proizvodnje, što je u ovom slučaju izostalo, upozorio je Stanković.
Za podršku proizvođačima iz državnog budžeta izdvojena su skromna sredstva, a na njih imaju pravo samo registrovana gazdinstva koja u Srbiji čine 23 odsto, što je dovelo do nesigurnosti i kod proizvođača i kod potrošača. Stanković je ukazao da su nedopustive preporuke da se smanji proizvodnja pšenice kao nerentabilnog proizvoda, jer smanjenje zasejanih provršina ne dovodi samo do većih cena hleba na tržištu, već i do uništavanja plodoreda, što smanjuje prinose drugih poljoprivrednih kultura, pre svega, kukuruza. To može loše da se odrazi na naš izvoz, sada kada preferencijali EU pružaju mogućnost da se on značajno poveća, upozorio je Stanković i naveo da su kukuruz i šećer dva najznačajnija izvozna proizvoda celokupne privrede Srbije. (“Pregled”)