Princ gitare: Vidoja Božinović Džindžer

Džindžer, koji već 28 godina boji zvuk Riblje čorbe, više od pola tog perioda jedini je gitarista u bendu. Na svakom albumu od '85. ostavio je i kompozitorski pečat, a na „Uzbuni“ on je posebno vidljiv. Dva, po mnogima, najveća hita – „Užasno mi nedostaje“, prvobitno namenjen Ceci, za koji se uskoro snima spot, i „Sam sam pao, sam se i ubio“, kao i „Biće bolje kad prenoći“, njegova su dela.

Priča je počela podsećanjem na promociju „Uzbune“ za novinare i prijatelje u klubu „Kasina“ koji je, iako prostran, bio pretesan da primi sve željne da to popodne provedu sa Borom i ekipom.
„To me je jako prijatno iznenadilo. Stvarno sam bio iznenađen. Mnogo je bilo kolega muzičara, što verovatno znači da je ovaj album podigao neko interesovanje kod ljudi“.

Mnogi smatraju „Uzbunu“ vašim najboljim albumom u poslednjih desetak, pa i više godina ?
„Uvek sam skeptičan kad dajem takve izjave, ali sigurno jeste jedan od najboljih. Tek kad prođe još malo vremena on će se pozicionirati. Album sa mnogo dobrih pesama“.

Tvoje kompozitorsko učešće je više nego zapaženo ?
„Bora je tu stvarno bio potpuno otvoren, bez ikakvih ograda. Uzeo je sve što se njemu činilo da vredi. Koliko su te pesme dobre – to je na publici da oceni“.

Britanskog producenta Džona Mekoja, sa kojim ste obnovili saradnju posle 27 godina, upoznao si kada si došao u bend, tokom rada na albumu „Istina“ ?

„Pričao sam Nikoli (klavijaturista, najmlađi član grupe, prim M. Ć.) kakva je to saradnja. Bilo je jako davno, kroz fragmente se sećam detalja, ali sam ga zapamtio kao vrlo pozitivnog čoveka koji, jednostavno, nije sputavao nikakvu kreaciju, ideju kod muzičara, nego je sve to, na neki način, i pobuđivao. Drago mi je da je to moje viđenje od tada i dalje ostalo, neverovatno pozitivno je uticao na nas tokom snimanja „Uzbune“. Uvek kad se snima album postoji tenzija koja može, u određenim momentima, da dovede do neke neprijatnosti, ali, ovoga puta smo bili lišeni toga. Potpuno opušteno smo radili, prepustili smo sve njemu, nismo mu se petljali u posao. Produkcija je u potpunosti njegova kreacija“.

Solaža u „Od čega ću bre da umrem“ gde se sa Nikolom maestralno „nadsviravaš“ možda je najbolji primer tog podsticanja kreativnosti ?
„To smo baš i snimali kao jednu igru. Istog trenutka smo svirali da bi postojala ta neka interakcija između nas, da to diše... Baš si dobro primetio tu razigranost i pozitivnost“.

MEKOJ NAJZASLUŽNIJI ZA ČVRŠĆI ZVUK

Interesantno je da Riblja čorba sada zvuči daleko čvršće, rokerskije nego, recimo, pre petnaestak godina. Konkretno, najviše mislim na album „Ostalo je ćutanje“.
„Sad smo prvi put, posle duže vremena, radili sa pravim, i to vrhunskim svetskim rok producentom. Nisam ja ništa više niti manje svirao nego na prethodnim albumima, samo što je Mekoj na pravi način uspeo to da istakne, i da to dobije određenu težinu i rokenrol prepoznatljivost“.

Aktuelna su druženja sa fanovima u „Time Out“ prodavnicama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu... Kakvi su ti utisci ?
„Fantastični. Mi smo takve stvari radili osamdesetih – posle svakog izlaska vinila to je bila praksa u PGP-u. Ovo me je sad baš vratilo u taj fazon. Vrlo je interesantno kako je to prihvatila publika, dolazi u velikom broju. Naročito je bilo izraženo u Nišu, gde nije moglo da se diše u prodavnici. To budi veliki optimizam i veru da smo uradili pravu stvar“.

Večita je priča – tvoj solo album. Godinama se čeka.
„Ne želim ništa konkretno da najavljujem, hoću da imam komociju da se to pojavi kad stvarno bude gotovo. Nikola ima dobru volju, pokušavamo zajedno da spakujemo materijal koji imamo, a onda ćemo krenuti u ozbiljniju realizaciju pa može da se očekuje u nekom narednom periodu. Nešto od Čorbe na malo drugačiji način, što nismo mogli da čujemo na albumima benda, a opet da ima veze sa grupom“.

Da li to znači da će se na albumu, kao što se ranije najavljivalo, naći instrumentalne verzije pesama koje si komponovao za Čorbu – „Gde si u ovom glupom hotelu“, „Princ“... ?
„To je jedna od ideja, ali pošto ima i nekog drugog materijala koji nisam nigde prezentovao, videćemo još. „Princ“ je, recimo, jako lep instrumental, svirao sam ga u par navrata na nekim promocijama. Sad mi je, na prvom mestu, da skupim sav taj materijal, i onda bih napravio neki odabir – da to bude jedna slika, a ne paprikaš. Hoću da napravim smisleni projekat“.

Da li će tu biti i pevanja ?
„Neću bežati ni od te varijante. Ne bih se usuđivao da ja pevam, voleo bih kad bi to Bora uradio“.

Rekao bih da ti je „Princ“ omiljena pesma koju si komponovao za Čorbu ?
„To je stvarno, onako, iz duše, iz srca izašlo. Bora je pogodio tekst, atmosferu...“.

Kad smo već u tom razdoblju kraj devedesetih/početak dvehiljaditih, mnogi jako vole „Duša nije na prodaju“ ?
„Svaki album ima dosta jakog materijala, vremenom publika neke pesme izvuče sama, i one sada putem interneta, pre svega na Fejsbuku, dobijaju novi život“.

ŽELJA ZVANA SATRIJANI

Čiji koncerti su ti privukli pažnju u poslednje vreme ?
„Ogromna je količina koncerata, i u najavi i ono što je prošlo. Gledao sam Smak, od stranih Steve Vaija, bio je fantastičan. Voleo bih Satrijanija da vidim, nisam ga gledao prošli put. Nadam se da sad nećemo imati neki angažman baš u to vreme“.

Bliži se 23. mart i treća Kombank Arena Riblje čorbe. Kakva su ti sećanja na koncerte 2007. i 2009. ?
„Svaka Arena je doživljaj, spektakl za sebe. Emotivni šok i za aktere i za one koji slušaju. Prva, naravno, zato što je bila prva, druga je bila veličanstvena zbog publike koja je bila neverovatna. Što bi rekli – šesti ili dvanaesti igrač (smeh)“.

Sada se, na radost mnogih, najavljuju temeljite promene u set listi ?
„Album 'Uzbuna' iziskuje da mora da se izvodi više od pola pesama, a u repertoaru će se, i od starog, pojaviti dosta toga što nismo davno ili nikada svirali. Više od pola programa će biti nešto što publika nije čula ni na prošlom ni na prvom koncertu u Areni“, potvrdio je Džindžer.

Foto: Dejan Ilić Unuče

bora đorđevićdžindžerRiblja ?orbaUzbuna