Gospođa Velk, koja danas ima 95 godina, bila je jedna od desetak žena u službi Hitlera u njegovom sedištu na istočnom frontu, poznatom kao Vučija jazbina. Tu je dovedena 1942. godine, nakon što je posle bombardavanja njene kuće evakuisana iz Berlina u selo Gros Parč u Istočnoj Pruskoj (danas u sastavu Poljske).
- Naravno da sam se bojala. Da je hrana bila otrovana, danas ne bih bila među živima. Morale smo sve to da je jedemo, nismo imale izbora - kaže ona.
Svakoga dana između 11 i 12 sati svih 15 žena morale su da probaju hranu pod nadzorom pripadnika SS-a. Tek posle toga bi hrana bila transportovana do Hitlerovog štaba.
- Bila je to vegetarijanska hrana. Veoma ukusne, sveže namirnice, od špargle, preko paprike, do graška, s pirinčem i različitim salatama. Sve je bilo lepo aranžirano na tanjiru, upravo onako kako je njemu bilo servirano - seća se Margot Velk i dodaje da bi pripadnici SS-a uvek sačekali da prođe jedan sat pre nego što bi Hitleru odneli hranu, kako bi se uverili da su žene dobro.
Margot Volk je živela u kući svoje svekrve izvan zgrade glavnog štaba sve do neuspelog atentata na Hitlera, koji je u julu 1944. organizovao grof Klaus Šenk fon Štaufenberg. Posle toga su je držali zatvorenu u školskoj zgradi, a svekrvu, koja je stanovala u blizini, viđala je samo vikendom, uvek pod nadzorom pripadnika SS-a.
Kada je Hitler u novembru 1944. napustio Vučiju jazbinu, jedan viši oficir pomogao je Margot da se vrati u Berlin, sakrivši je u vozu šefa propagande Jozefa Gebelsa. Ona pretpostavlja da su ostale kušačice hrane ubili Rusi.
Godine 1946. ponovo se našla sa svojim mužem, za koga je mislila da je poginuo u ratu. Živeli su zajedno sve do njegove smrti 1990. godine.
(Izvor:Blic)