Kevin je sada u Srbiji zvanično četvrti put. Prvi put je bio 2010. godine kada je putovao biciklom ka Turskoj. Srbija je tada bila prolazna stanica i u odlasku i u povratku. Kasnije je boravio kod prijatelja i uživao u provodu.
“Bio sam u Beogradu nekih 3-4 meseca. Međutim, kada sam otišao u Englesku shvatio sam da želim da saznam više o Srbiji. Hodanje je odličan način-idem polako, imam priliku da upoznajem ljude, prirodu, da “upijam” atmosferu. Prevoznim sredstvima se samo voziš, staneš negde, popiješ kafu i nastaviš dalje.” Ovog puta je poželeo da uradi nešto drugačije. Tako se rodila ideja da opet dođe i da prepešači od Subotice do Preševa.
Prelazi u proseku 20-25 km dnevno. Planirao je više, ali ga ljudi zaustavljaju pa ne uspeva da ide brže. Prati auto-put i trudi se da, kada mu to tehničke mogućnosti dozvole, tvituje o svom putovanju.
- Kroz koje si gradove prošao do sada i kojim se putevima krećeš?
Posetio sam Suboticu, Bačku Topolu i Novi Sad. Idem pored autoputa. Prevoz koristim samo unutar gradova. Između gradova idem samo pešice. Tako sam zacrtao.
Ljudi su ga zaustavljali i nudili da ga povezu, ali ih je odbijao. “Gledali su me pomalo čudno”, kaže Kevin sa osmehom.
- Šta ti je bilo najteže na dosadašnjem delu puta kroz Srbiju?
Povredio sam nogu pa bih mogao da kažem da je to napravilo mali problem. Napali su me psi dok sam imao slušalice u ušima. Kada sam ih spazio oni su već bili blizu mene. Naglo sam skočio, nagazio na neki kamen i povredio nogu. Nisam išao kod lekara. Nemam vremena da sada stajem. Imao sam puno intervjua, a i ljudi me često zaustavljaju i nude mi hranu i smeštaj. Planirao sam da prelazim 30-35 km dnevno, ali sam znatno sporiji od očekivanog tako da moram da nastavim bez obiza na nogu jer imam ograničeno vreme i kupljenu kartu za povratak.