Pritisnuti krizom, domaći proizvođači i trgovci preuzeli su od iskusnijih kolega iz sveta već dobro oprobani recept za sitne prevare, pa su preko noći plastične čaše jogurta, pavlake ili kiselog mleka sa 200 mililitara smanjene na 180, čokolade sa standardnih 100 grama oslabile su na 80, a iako izgledaju isto, lakše su i paste za zube, šamponi i dezodoransi. Iako je težina manja, cena je ostala ista.
- To je obmana građana, ali nije prevara, jer na njima piše stvarna gramaža. Problem je kada prodavnice oglašavaju akcije i sniženja, pa štampaju reklamni materijal na kome piše da je na popustu „100 grama čokolade“, a nije - pričaju u Centru za zaštitu potrošača.
Većina pekara zakida na težini hleba, tako je vekna lakša za 30 do 70 grama nego što je propisano, a prodaje se pritom po punoj ceni kao da se radi o standardnoj polukilogramskoj vekni.
Masni papiri na kojima se meri težina mesa i suhomesnatih proizvoda teže i nekoliko desetina grama, pršuta i salame natopljene su vodom da bi dobile na težini, na prethodno zapakovanim proizvodima napisana je nešto veća gramaža od stvarne, a posebno je opasna prodaja “na merenje“ raznih bombona, keksa, čokolada, jer se sumnja da se u rinfuzi često prodaje roba kojoj je istekao rok trajanja.
- Najčešća pritužba koju dobijamo je neispravan rok trajanja. Mnogi trgovci prekucaju rok i na taj način ga lažno produže, na ambalažama koje to dozvoljavaju oni ga izgrebu ili prelepe deklaracijom. Javljali su nam se građani koji su kupili viršle na kojima piše 162 grama, ali je preko toga zalepljena etiketa na kojoj piše 180 grama. To jeste razlika od nekoliko dinara, ali ako svakog kupca prevare na taj način, onda je u pitanju velika zarada. Jedan gospodin žalio se da je kupio krastavce u tegli sa dioptrijom, jer u tegli i u vodi izgledaju mnogo veći nego kada ih je izvadio iz nje - objašnjavaju u Centru za zaštitu potrošača.
U Udruženjima za zaštitu potrošača objašnjavaju da trgovinski lanci često nude kupone i markice na osnovu visine računa, a uz koje kasnije mogu znatno jeftinije da dobiju posuđe, nakit, belu tehniku. Kada kupci skupe kupona koliko je potrebno i donesu ih da kupe ono za šta su ih skupljali, trgovci im često kažu da su zalihe istrošene, da tih proizvoda više nema i da ne znaju kada će ih biti.
Potrošači u takvim slučajevima mogu da kontaktiraju s jednim od udruženja za zaštitu potrošača, koje ih tada upućuje na inspekcije ili udruženja automatski javljaju inspekcijama za problem.