Kako nam kalendar pokazuje 14. februar, dan na koji se po tradiciji o ljubavi govori kroz prizmu strasti, zanesenosti i onoga što nam je „u srcu“, podsećamo da je ljubav zapravo - u mozgu.
Istraživanja pokazuju da je ljubav složena emocija u kojoj učestvuje 12 oblasti u mozgu, čineći strukturu koja se naziva „mreža ljubavi“.
LJUBAVNA MREŽA
Racionalna strana
Spoljašnja oblast mozga je zadužena za svest, percepciju, razmišljanje i rasuđivanje. Ova oblast utiče na to kako percipiramo partnera, tj. zašto smatramo da nas on upotpunjuje, kako tumačimo njegove postupke, i zašto se zaljubljujemo samo u jednu osobu, a ne u mnoštvo drugih.
Prenosna stanica
Talamus, velika masa sive materije u središtu mozga, je glavna stanica za prenos svih nervnih impulsa u mozgu i predstavlja samo srce mreže ljubavi.
Emotivna strana
Duboko u mozgu nalazi se kompleksna struktura unutar i oko limbičkog sistema, koja je odgovorna za naše emocije. Ova oblast ima aktivnu ulogu u obradi pozitivnih impulsa, kao što su uživanje i nagrada, ali i u formiranju dobrih i loših sećanja i ispoljavanju emocija. Kada smo srećni, ova oblast je ispunjena dopaminom. Dok jedemo ukusnu hranu, trčimo maraton, ili dajemo ruže voljenoj osobi, uzbuđenje koje ova oblast proizvodi nas navodi da kasnije ponovimo ponašanje.
Šta se naučnici nadaju da će saznati?
rojna istraživanja iz oblasti neuronauka motivisana su sticanjem detaljnog razumevanje ljubavne mreže kao moždane strukture u nadi da će nova saznanja pomoći lekarima i psihoterapeutima u tretiranju raznih poremećaja disfunkcionalnih veza.
Da li postoje različite vrste ljubavi?
Da. U poslednjoj deceniji, naučnici su proučavali različite vrste ljubavi: strastvenu ljubav (među zaljubljenima), prijateljsku ljubav, majčinsku i bezuslovnu ljubav (ljubav koja ne traži ništa zauzvrat). Ova istraživanja su pokazala da se različite oblasti mozga aktiviraju kod svake od ovih različitih vrsta ljubavi. Na primer, kod osobe koja je ludo zaljubljena, delovi mozga povezani sa uživanjem, nagradom, strašću i euforijom su veoma aktivni.
KUPIDONOV LJUBAVNI NAPITAK
Da li ste znali da se zaljubljivanje „do ušiju“ odvija u tri faze? Žudnja. Privlačnost. Emotivno vezivanje. Tokom svake od ovih faza različite hemijske supstance u mozgu zaljubljenog bude i najlepše i najgore: opsesiju, čežnju, anksioznost, posvećenost, ali i agresivnost. „Strastvena ljubav je jedna od najadiktivnijih supstanci na Zemlji“, kaže bioantropolog Helen Fišer.
Evo šta se dešava u vašem mozgu dok ga opijaju različite hemikalije, koje utiču osećanja i ponašanje:
FAZA PRIVLAČNOSTI: hemijske supstance koje preplave mozak na početku veze
Kada se žudnja smiri i testosteron, estrogen i seksualna privlačnost se smanje, rađa se ozbiljnija monogamna veza. U tom momentu sledeći neurotransmiteri stupaju na scenu:
Dopamin reguliše centar za uživanje i određuje naše emotivne reakcije. Ovaj neurotransmiter je odgovoran za osećenje euforije, slično dejstvu droge.
Noradrenalin kontroliše emocije i stres. Kada se nađe u krvi zaljubljenih, izaziva ubrzan rad srca i znojenje dlanova.
Serotonin reguliše telesnu temperaturu, raspoloženje i bol. Na početku veze, serotonin izaziva opsesivnost i gubitak apetita.
FAZA PRIVRŽENOST: na duže staze, ove hemijske supstance održavaju vezu
Ljubavni nalet hemikalija nakon određenog vremena splasne, ali određene supstance ipak održavaju vezanost za partnera:
Oksitocin je hormon ljubavi i vezanosti, čiji se nivoi u krvi podižu kada se ljubimo i grlimo, tokom seksualnog odnosa, ali i prilikom porođaja i dojenja.
Vazopresin takođe pospešuje vezivanje. Istraživanja su pokazala da promiskuitetan mužjak miša postaje monogaman kada mu se da velika doza vazopresina.
Izvor: The Washington Post