Kada bi samo debljina novčanika bila merilo moći, onda bi mnogi direktori javnih preduzeća bili daleko jače figure od predsednika, premijera i svih ministara u Vladi. Jer, po zaradama, rukovodioci pojedinih državnih firmi ubedljivo ”šiju” najvažnije političke ličnosti u državi.
Zakon o maksimalnim zaradama u javnom sektoru, koji se primenjuje od oktobra prošle godine, nije, čini se, uspeo da ispravi ”nepravdu” koja dozvoljava da čak i vodeći ljudi gubitaša budu više plaćeni od onih koji drže kormilo Srbije.
Iako, prema važećim pravilima, direktor državne firme mesečno može najviše da zaradi 165.995 dinara, najuspešniji menadžeri mogu i da prebace ovaj limit (direktor ”Telekoma” Predrag Ćulibrk inkasira i do 470.000 dinara), ako im osnivač prizna da su napravili dobre rezultate. Ipak, nameće se pitanje čime se to rukovodioci gubitaša zaslužili veće plate od ljudi koji vode državu!
- U narednom periodu detaljno će se ”pretresti” svi lični dohoci u državnom aparatu i javnom sektoru. Glavni kriterijum za određivanje plata biće važnost pozicije i posla koji obavljaju funkcioneri i činovnici, ali će se i detaljno analizirati rad preduzeća koja beleže gubitke - kažu za "Novosti" iz kabineta premijera Dačića i dodaju da će "biti uspostavljeni novi kriterijumi, kao i da će ključna će biti odgovornost, ali i učinak na poziciji koju neko obavlja".
Vicepremijer Rasim Ljajić ukazuje za ”Novosti” na apsurde u visini ličnih primanja:
- Ima mnogo nelogičnosti koje moraju sistemski da se reše, ali ne smemo da skliznemo u populizam. Rad se mora odvojiti od nerada. Ako imate uspešne menadžere u javnim preduzećima, slažem se da morate da ih adekvatno platite. Sasvim suprotno je sa gubitašima.
Zaposleni u nezavisnim državnim institucijama imaju i dalje ogromne plate, jer ograničenja predviđena zakonom za njih ne važe. Među ”zaštićenima” su Narodna banka Srbije, Kontrola letenja, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.
Izvor: V.N. za "Novosti"