On smatra da naši geni uz moderni tehnološki razvoj utiču na to da čovečanstvo postaje "sve gluplje", a to objašnjava činjenicom da su mutacije uticale na dobar deo oko 5.000 gena koje je označio osnovom ljudske inteligencije. Zbog toga je, kako navodi, moderan čovek manje bistar od svojih predaka.
Istraživanje doktora Džeralda Krebtrija pod nazivom "Naš krhki intelekt", objavljeno u dva dela, pokazuje i da se stvari neće značajnije poboljšati sve dok nauka dodatno ne napreduje.
"Nova dostignuća u genetici, antropologiji i biologiji pokazuju da veliki broj gena ima uticaj na naše intelektualne i emocionalne sposobnosti, što ih čini genetski veoma ranjivim. Analiza učestalosti mutacija na genima kod ljudi ukazuje na to da definitivno gubimo te sposobnosti", navodi doktor Krebtri u drugom delu istraživanja.
On dodaje da mnoge mutacije utiču na to da se čovečansto sve teže snalazi u pojedinim situacijama, koje našim precima ne bi prdstavljale problem.
"Kada bi se neko iz drevne Atine pojavio među nama, verujem da bi bio najpametniji, sa boljim pamćenjem, brojnim idejama i mnogo bistrijim pogledom na važne stvari. Mislim da bi bio i daleko emotivno najstabilniji od nas, naših prijatelja i kolega", naveo je on u prvom delu istraživanja, koje je objavljeno krajem 2012. godine.
Krebtri dalje navodi da je čovečanstvo svoj intelektualni vrh dostiglo još pre dve do šest hiljada godina, ali da se uprkos "ranjivosti genoma" sadašnje društvo čvrsto drži zahvaljujući prednostima modernog obrazovanja, koje omogućava da se sve snage jednog društva brzo i lako šire na sve njegove članove.
"Imamo dovoljno vremena da rešimo i taj problem, jer pre 300 godina nismo imali ideju gde ćemo biti danas što se razvoja nauke tiče. Imaćemo oruđa da rešimo taj problem i sa naučne, ali i sa etičke strane", uveren je Krebtri.