Povećanje nivoa ugljendioksida na nivo dvostruko veći od sadašnjeg bi, sa svoje strane, ubrzalo dalje globalno otopljavanje, dok bi infrastrukture izgrađene na permafrostu širom sveta doživele kolaps.
Najnovije studije UN, pritom, pokazuju da je globalna temeratura već narasla za 0,7 stepeni, a sporazum o klimi trenutno obavezuje vlade da ne dopuste povećanje globalne temperature veće od 2C. Jer, postoji bojazan da bi iznad te granice došlo do klimatskih prmena koje bi izmakle svakoj kontroli.
Najnovija sitraživanja pokazuju, međutim, da opasnu granicu predstavlja možda već globano otopljavnaje od 1,5 C, koje bi moglo dovesti do velikog topljenja ledenih masa čak i severnije od 60 stepeni geografske širine.
Na 60 stepeni geografske širine nalaze se Sibir, Nordijske zemlje, južni vrh Grenlanda, Kanada i jug Aljaske.
Dokazi u okviru spomenute studije dobijeni su proučavanjem stalaktita i stalagmita u pećinama duž "granice permafrosta" u Sibiru, mesta od kog počinju predeli u kojima je zemlja trajno smrznuta u slojevima do više desetina, pa i stotina metara dubine.
Mineralne formacije koje vise sa svoda pećina u ovom predelima, kao što je pećina Lenskaja, rastu samo u prisustvu tečne vode, odnosno kada se sneg i led tope. One predstavljaju prirodnu "beležnicu" koja čuva podatke o 500.000 godina promena stanja permafrosta.
Između ostalog, njihovim proučavanjem je pronađen i dokaz da je pre oko 400.000 godina temperatura za 1,5C veća od predindustrijske dovela do značajnog topljenja permafrosta.
Šta je permafrost
Permafrost prekriva oko 24 odsto površine u severnoj hemisferi, a njegovo topljenje bi ozbiljno ugrozilo postrojenja za snabdevanje prirodnim gasom, dalekovode, puteve, pruge i gradove u ovom regionu, uglavnom izgrađene na trajno smrznutom tlu, što bi imalo ogromne ekonomske implikacije.
Prema izveštaju ekološkog programa UN (UNEP) od decembra prošle godine, parmafrost je u nekim oblastima već počeo da se topi, a do 2100. bi mogao da oslobodi 43 do 135 milijadi tona CO2.