Nova saznanja o osobinama Higsovog bozona navela su naučnike na interesantne pretpostavke o budućnosti kosmosa, prenosi "National Geographic Srbija".
Pojam nestabilnog vakuuma otvara mogućnost da je kosmos nestabilan i da u određenom momentu, milijardama godina kasnije, može nastati novi, stabilniji oblik vakuuma koji bi okončao postojanje našeg kosmosa.
Sve to zavisi od određenih preciznih vrednosti vezanih za Higsov bozon, koje su trenutno predmet brojnih istraživanja.
Higsov bozon se vezuje za energiju koja prožima čitav svemir i objašnjava postojanje mase u kosmosu. On podupire postojanje sve materije oko nas.
Od kako je otkriven, Higsov bozon je pokrenuo velike naučne debate o tome kakve bi implikacije mogao da ima za postojeća saznanja iz fizike.
Jedna od mogućih teorija nastala nakon otkrića Bozona jeste da bi kosmos mogao biti nestabilan i sklon cikličnim promenama iz jednog sistema u drugi koji je uvek stabilniji.
"Kada se zna masa Higsovog bozona, postoji računica koja može da se uradi u okviru standardnog modela fizike elementarnih čestica", objašnjava dr Džosef Liken.
On kaže da "kada upotrebimo sva dosadašnja znanja iz fizike i uradimo jednostavnu kalkulaciju novosti nisu dobre“.
Opasnost koja preti kosmosu je da će se usled kvantne fluktuacije stvoriti mali mehur vakuuma nižeg energetskog stanja. Pošto su niža energetska stanja uvek stabilnija, naš kosmos će težiti da pređe u njega i ovaj mehur će se širiti, brišući sve pred sobom brzinom svetlosti.
Ovo ipak nije razlog za veliku brigu, tvrde naučnici, jer verovatnoća je velika da bi se ovo dogodilo u toliko dalekoj budućnosti da u tom momentu ni Sunce ni Zemlja više ne bi postojali.
Iako ljudska rasa verovatno nikada neće doživeti posledice ovakve promene u svemiru, ova teorija je posebno interesantna jer baca novu svetlost na dosadašnja znanja o Velikom Prasku, otvarajući mogućnost da je ovaj događaj zapravo samo poslednji u lancu večitog lanca promena iz jednog energetskog stanja u drugo.