Na današnji dan: Rođen Stiv Džobs, genije novog doba (FOTO, VIDEO)

Stiv Džobs je rođen u San Francisku 24.februara 1955.godine od majke Amerikanke i oca Sirijca, tada studenata. Nedelju dana po rođenju dat je na usvajanje. Usvojio ga je bračni par Džobs, i dao mu ime Stiv Pol Džobs.

Njegovi biološki roditelji su se kasnije venčali i dobili kćerku Monu Simpson koju je Džobs upoznao tek kad je odrastao. Brak njegovih bioloških roditelja se kasnije raspao. Džobs nije prihvatio naziv „usvojitelji“ za bračni par Džobs i smatra ih svojim jedinim roditeljima. Pohađao je osnovnu školu u Kupertinu i srednju školu Homsted i pohađao časove u kompaniji Hjulit-Pakard u Palo Altu.

Nedugo zatim tu se i zaposlio i radio zajedno sa Stivom Voznijakom kao sezonski radnik tokom leta. Godine 1972, Džobs je maturirao u srednjoj školi i prijavio se na koledž Rid u Portlandu. Iako je napustio redovno školovanje, nakon prvog semestra nastavio je da sluša pojedina predavanja kao što je, između ostalog, kaligrafija.

- Da nisam bio prisutan na upravo tom predavanju, Mak nikad ne bi imao višestruke slovne tipove i proporcionalno postavljene fontove - izjavio je Džobs.

U jesen 1974, Džobs se vratio u Kaliforniju i počeo da prisustvuje sastancima računarskog kluba Hombru, zajedno sa Stivom Voznijakom. Zaposlio se kao tehničar u Atariju, proizvođača poznatih video igara, sa namerom da skupi novac za put u Indiju radi duhovnog uzdizanja.

Džobsova poslovna biografija je dosta doprinela mitu o usamljenim, preduzetnicima osobenjacima Silicijumske doline, naglašavajući njegovo shvatanje značaja estetike i dizajna u javnosti.

Njegov rad na proizvodima koji su bili funkcionalni i privlačni stvorio mu je kultni status.
Zajedno sa suosnivačem Epla Stivom Voznijakom doprineo je širenju popularnosti ličnih računara u kasnim sedamdesetim godinama 20. veka.

Početkom osamdesetih, Džobs je prvi uočio komercijalni potencijal grafičkog korisničkog okruženja i miša. Nakon što je izgubio kontrolu u upravi Epla 1985, Džobs je osnovao firmu Nekst (engl. NeXT), koja se bavila računarskim platformama specijalizovanim za visoko obrazovanje i poslovnu primenu.

Kada je 21-godišnji Džobs video računar koji je Voznijak napravio za sebe, ubedio ga je da mu pomaže kad je osnovao preduzeće koje je prodavalo taj računar. Epl kompjuter (engl. Apple Computer Co.) osnovan je kao ortačka firma 1. aprila 1976. godine. Iako je prvobitni plan bio da prodaju štampana kola, Džobs i Voznijak su napravili jednu količinu već sklopljenih računara i time ušli u posao s ličnim računarima.

Prvi lični računar kojeg su njih dvojica prodavali bio je Apple I, po ceni od 666,66 dolara, broj koji se Voznijak smislio jer je voleo ponavljanje cifara. Njegov naslednik, Apple II, bio je predstavljen naredne godine i postigao je ogroman uspeh, pretvarajući Epl u bitnog igrača na novorođenom tržištu ličnih računara. U decembru 1980, sa uspešnim finansijskim rezultatima, kompanija Epl počela je da se kotira na berzi čime je Džobs postao multimilioner.

Kako je Epl rastao, javila se potreba za iskusnim rukovodiocem koji bi upravljao preduzećem. Godine 1983, Džobs je pozvao Džona Skalija iz Pepsi Kole da bude generalni direktor, rekavši mu: „Da li želiš da ostatak svog života provedeš prodajući zašećerenu vodicu ili želiš da promeniš svet?“

Naredne godine Epl je krenuo da menja svet, sa reklamom nazvanom „1984“ na Superbolu, finalu NFL. Dva dana kasnije, na godišnjem sastanku deoničara 24. januara 1984. Džobs je predstavio Makintoš. Makintoš je bio prvi komercijalni uspešan računar sa grafičkim korisničkim okruženjem, koji je nastao pod uticajem XEROX PARC-a. Razvoj Makintoša je započeo Džef Raskin, a kasnije je od njega to preuzeo Džobs.

Mada je Džobs bio ubedljiv i harizmatični propovednik za Epl, neki od njegovih službenika su ga često opisivali kao remetioca sklonog greškama. Opšti pad prodaje koji se desio krajem 1984. godine doveo je do pogoršanja odnosa sa Skalijem. Krajem maja 1985, nakon najave velikog broja otkaza u Eplu i borbe za prevlast u preduzeću, Skali je razrešio Džobsa položaja rukovodioca Makintošovog odeljenja.

Osetivši se izolovanim od sopstvene kompanije, Džobs je prodao sve osim deonica u Eplu i osnovao je drugu kompaniju Nekst kompjuters (engl. NeXT Computers). Poput računara Epl Lisa, Nekstova radna stanica bila je tehnološki napredna, ali je bila jako skupa pa nije uspela da se probije iz tog razloga. Ali oni koji su mogli daje priušte sebi imali su mnoge tehnološke inovacije kao što je softver napredne generacije i mnoge druge nove eksperimentalne tehnologije (Mach kernel, digitalni signal procesor i ugrađeni eternet port).

Džobs je Nekst kjub opisao kao međulični računar, za razliku od ostalih ličnih računara. To jest, ako bi računar ljudima dozvoljavao da komuniciraju i sarađuju međusobno na veoma jednostavan način, to bi rešilo mnoge probleme koje lični računari nisu bili u stanju da reše.

Pošto su mu zamerali da na originalnom Makintošu nije uključio neke mrežne karakteristike, odlučio je da ne ponovi grešku, tako da je izradio savremeni sistem za elektronsku poštu, NeXTMail, koji je bio primer njegove međulične filozofije. Između ostalog, podržavao je ugrađenu grafiku i zvuk u elektronskoj pošti.

Povratak Epla

Pošto se oslanjao na stare softvere i pošto nije nadogradio glavni operativni sistem, Epl je sredinom devedesetih umalo stigao do bankrota. Džobsov progresivni juniks bio je previše ambiciozan, ali je predstavljao solidnu osnovu za jedan operativni sistem. Epl je posle otkupio ovaj softver i pod Džobsovim vođstvom doživeo renesansu.

Epl je 1996. kupio Nekst za 429 miliona dolara dovodeći Džobsa nazad u kompaniju koju je i osnovao. Uskoro je postao i vršilac dužnosti generalnog direktora, pošto su direktori izgubili poverenje u i smenili tadašnjeg rukovodioca Gilberta Ameliju. Džobs je pokrenuo niz projekata kao što su Apple Newton, Cyberdog i Opendoc, u cilju povratka profitabilnosti Epla. U narednim mesecima mnogi zaposleni su bili pod pritiskom zbog Džobsovog poleta i entuzijazma, pa nikad nisu znali da li će ostati u jednom trenutku bez posla ukoliko Džobs dobije neku nepredvidivu ideju.

Kupovinom Neksta, mnogi delovi iz njegove tehnologije našli su svoj put do Eplovih proizvoda, od koji je najznačajniji NeXTSTEP, koji je evoluirao u Mac OS X. Pod Džobsovim vođstvom kompanija je znatno napredovala i povećala zaradu izbacivanjem iMac-a na tržište, kao i drugih novih proizvoda. Od tada su inovativni dizajn i moćan brend radili za Epl. Na sajmu Mekvorld Ekspo 2000. Džobs je postao stalni glavni izvršni rukovodilac.

Poslednjih godina kompanija se razgranala. Predstavljanjem muzičkog plejera ajpod, digitalnog softvera Ajtjuns, kao i internet prodavnice za preuzimanje muzike Ajtjuns stor, kompanija je napravila prodor među uređaje potrošačke elektronike i digitalne muzike. Nedavno su proširili posao predstavljanjem i ajfon, uređaja koji kombinuje mobilni telefon, ajpod i uređaj za pregledanje interneta.

Džobs je sebi odredio platu jedan dolar mesečno, a na ovaj način umanjuje porez na dobit, jer se po američkom poreskom zakonu plata oporezuje sa 35%, a neke druge dobiti, kao akcije na primer, sa 15% poreza.

Stiv Džobs je 2001. dobio akcije Epla u vrednosti od 7.500.000 dolara za cenu od 18,30 dolara po akciji. Stvarna cena je trebalo da bude 21,21 dolar, što je povlačilo poreski prihod od 20.000.000 dolara koje on nije prijavio kao prihod.

Da je pokrenuta pravna procedura, Džobs je mogao da se suoči sa brojnim kriminalnim optužbama i kaznama. Epl je tvrdio da su mu akcije odobrene na specijalnom sastanku upravnog odbora. Pored toga, istraga se fokusirala na lažne datume opcija koje su rezultirale retroaktivnim povećanjem od 20 miliona dolara. Ovaj slučaj predstavlja kriminalni akt i vlada SAD je sprovela brojne istrage, ali je i Epl sproveo internu istragu koja je završena 29. decembra 2006, a Džobs je po njoj bio nesvestan pravnog značenja ovog čina, a dodeljene akcije su navodno vraćene.

Saradnja sa Piksarom

Oktobra 2005. Bob Ajger je zamenio Ajznera na čelu Diznija i Ajger je brzo uspeo da obnovi saradnju sa Džobsom i Piksarom. 24. januara 2006, Džobs i Ajger su objavili da se Dizni složio da otkupi Piksar u transakciji vrednoj 7,4 milijardi dolara. Kada je posao zaključen, Džobs je postao najveći samostalni deoničar Diznija sa vlasništvom nad oko 7% deonica. Džobsove deonice u Dizniju su uveliko premašile Ajznerove koji poseduje 1.7%, a član porodice Dizni – Roj E. Dizni poseduje 1% deonica. Tako se Džobs pridružio upravnom odboru direktora kompanije.

Privatni život

Džobs se oženio sa Loren Pauel 18. marta 1991. sa kojom je imao troje dece. Takođe je imao i ćerku Lisu Brenon–Džobs sa Kris–En Brenon, kojom se nije oženio. Lisa je novinar koji piše za „Harvard Krimzon“. U nezvaničnoj biografiji „Drugi dolazak Stiva Džobsa˝ autor Alan Dojčman navodi da se Džobs zabavljao sa Džoan Baez.

Dojčman citira Elizabet Holms, Džobsovu drugaricu sa Rid koledža, koja tvrdi da je „verovala da je Stiv postao ljubavnik Džoan Baez u velikoj meri zbog toga što je Baezova bila ljubavnica Boba Dilana“. U još jednoj neautorizovanoj biografiji „Ikona: Stiv Džobs“ Džefrija Janga i Vilijama Simona se tvrdi da se Džobs čak i oženio Džoanom Baez, ali su pošto je ona tada imala 41 godinu, malo je verovatno da je par mogao da ima decu. Baezova je pomenula Džobsa u svojim memoarima And a voice to sing with iz 1987.

Stiv Džobs je bio i veliki obožavalac Bitlsa, a takođe je voleo da sluša i muziku Johana Sebastijana Baha kao klasičnu muziku uopšte.

Džobs nije bio vegetarijanac, i pored spekulacija. Iako nije jeo meso sisara i živine, jeo je ribu sa vremena na vreme. Ovo je poznato kao pesceterijanizam.

U nekoliko intervjua Džobs je nagovestio da je imao iskustava sa LSD-jem. O Bilu Gejtsu je rekao: „Želim mu sve najlepše, zaista. Samo mislim da su on i Microsoft suviše bliski. Bio bi mnogo otvorenih vidika da je s vremena na vreme uzeo 'esid' u mladosti“.

Džobs je o svojim iskustvima s drogom rekao: „Jedna od dve ili tri najvažnije stvari koje sam u životu učinio“.

Povremeno je isticao da je LSD doprineo drugačijem načinu razmišljanja koji je „Eplov“ dizajn doveo na prvo mesto u svetu.

U 2011. prema magazinu „Forbs“ bio je jedanaesti najbogatiji čovek na svetu. Da nije prodao svoje akcije 1985, posle napuštanja kompanije, bio bi peti najbogatiji pojedinac na Zemlji.

Džobs je 31. jula 2004. operisan od retke vrste tumora pankreasa, a preminuo je 5. oktobra 2011.